sr
Books
Fridman Šulc fon Tun

Kako razgovaramo 2: Stilovi, vrednosti i razvoj ličnosti

Izdiferencirana psihologija komunikacije
Knjiga Fridmana Šulca fon Tuna, psihologa i eksperta za komunikaciju, klasično je delo psihologije i udžbenik koji je široko zastupljen u školama, na univerzitetima i obukama za poslovne veštine. Knjiga je namenjena širokoj publici jer obezbeđuje alate i putokaze za poboljšanje međuljudske komunikacije.
U drugom delu svoj klasika Kako razgovaramo Fon Tun posvećuje veću pažnju psihosocijalnim aspektima komunikacije. On čitaocu, između ostalog, nudi oruđe koje će mu pomoći da i na poslu uspešnije i sadržajnije razgovara sa kolegama i nadređenima — naročito ako se često suočava sa istim „tipovima“ ljudi i ako mu se neprestano ponavljaju slične situacije. U knjizi je obrađeno sedam stilova komunikacije i načini na koje se oni prepliću i međusobno podržavaju. Autor nam ne prenosi samo puku teoriju nego i znanje koje možemo da upotrebimo u svakodnevnom životu.
Da bi i drugi deo mogao da se čita zasebno, osnova za razumevanje Fon Tunovih ideja ponovljena je i sažeta u uvodnom poglavlju.
377 printed pages
Publisher
Laguna

Related books

Impressions

    👍
    👎
    💧
    🐼
    💤
    💩
    💀
    🙈
    🔮
    💡
    🎯
    💞
    🌴
    🚀
    😄

    How did you like the book?

    Sign in or Register

Quotes

    Stefan Concepthas quoted5 days ago
    I pojam „fasada“ sada shvatamo na nov način, to jest ovaj pojam se u celini pokazao kao neprikladan. On, naime, stvara predstavu da se ka spolja drži neki gladak štit kako bi se prikrilo ono što iza njega leži, a što je istinsko i pravo. Ukratko, da se ne bi pokazao sam čovek, onakav kakav „stvarno“ jeste. Tačno je, doduše, da svaki način na koji se prikazujemo „spolja“ ima i svoju odgovarajuću „unutrašnju stranu“, koja ne pada odmah u oči i koju čak i sama osoba o kojoj je reč oseća manje ili više. Ali ta spoljna strana ponašanja predstavlja veoma individualno biografsko dostignuće ličnog razvoja i nju bi, umesto s fasadom, bolje bilo uporediti s veštački uobličenom maskom, koja ipak daje da se naslute crte onoga što leži iza nje. Ona pripada pojedincu, baš kao i osećanja, želje i strahovi koji su iza nje nagomilani ili prigušeni.
    b6860197781has quotedlast month
    „mamac treba da bude ukusan ribi, a ne pecarošu!“,
    b7206319215has quotedlast month
    odabrali jednu osnovnu međuljudsku situaciju u kojoj su smernice za kontakt postavljene u našu korist. Kako to u našu „korist“? Ne moramo li prilično da skapavamo na poslu, često i do kasnih noćnih sati, kako bismo podržali bespomoćne, bolesne i potrebite, preuzeli na sebe nešto od njihovog jada? Sasvim sigurno – ali ipak, prema Šmitbaueru, unutrašnja duševna „prednost“ ovog suverenog i altruističkog ponašanja leži u tome što pomagač na taj način može daleko od sebe da drži nešto čega se mnogo plaši: sopstvenu potrebu da se na nekoga osloni, svoje slabe strane. Duševni aksiom ovog stila izgleda glasi:

    Za mene je katastrofa biti slab (bespomoćan, tužan, očajan) i osećati potrebu za tuđom pomoći

On the bookshelves

    Laguna
    Laguna
    • 916
    • 3.9K
    Bookmate
    Nefikcijske knjige
    • 52
    • 90
    b5641456154
    Mind healing
    • 198
    • 12
    Vladan Radojicic
    Psihologija
    • 64
    • 11
    nefertiti0412
    Eseji i ostalo
    • 76
    • 5
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)