Johan Volfgang Gete

koji misli da mora da se tuđi od takozvane svetine, samo da bi očuvao – svoj puki ugled, taj zaslužuje prekor isto onako kao i strašljivac koji se od svog neprijatelja krije jer se boji da ne podlegne

Taj ljudski rod, mnogo mu to nekako jednolično dođe! Većina provede u radu pretežni deo vremena svog samo da bi živeti mogla, a ono malo slobode, što im još preostane, toliko ih plaši da pribegavaju svim mogućim sredstvima samo da je se otresu. O udesu ljudski!

Dragi moj prijatelju, tebi zar to da kazujem, tebi koji si tako često morao da podnosiš prave pravcate muke gledajući me kako prelazim iz tuge u razuzdanost, iz slatke sete u razornu strast. A i pazim ga ja, to srdašce svoje, kao kakvo bolesno dete; što god mu se prohte, želja mu se ispuni. Samo nikome o tome ne pričaj; ima ljudi koji bi mi to uzeli za zlo.

, pa ko je čovek i šta je on kad se usuđuje na sebe samoga da se tuži?…

Ja sâm – ne znam. Sve po redu da ti ispričam kako je to bilo, kako se dogodilo da sam se upoznao s jednim od najljupkijih stvorova – to će ići poteže.

Zadovoljan sam i srećan, te prema tome nisam dobar da istoriju pišem

opet sam iskusio da nesporazumi i odugovlačenja stvaraju u svetu možda i više zapleta no pakost i lukavost.

ljudskih bi bolova manje bilo da ljudi nisu tako zapeli – bog sveti zna što li ih je takve satvorio! – svim žarom uobrazilje da prizivaju uspomenu na prohujale jade, mesto mirno da podnose sadašnjost ravnodušnu

Taj ljudski rod, mnogo mu to nekako jednolično dođe! Većina provede u radu pretežni deo vremena svog samo da bi živeti mogla, a ono malo slobode, što im još preostane, toliko ih plaši da pribegavaju svim mogućim sredstvima samo da je se otresu.

Ljubi me! Kako ja sam sebi dragocen postajem, kako ja – tebi smem reći, ti imaš smisla za tako šta – sebe samoga obožavam, otkako me ona ljubi! Je li to drzovito duševno prekomerje i visokoumlje, ili osećanje za stvarni odnošaj? Ne poznajem čoveka od koga bih imao šta da se plašim u srcu Lotinom; pa ipak, kad ona govori o svom vereniku – s tolikom toplinom, s tolikom ljubavlju o njemu govori – tada mi dođe kao da sam onaj koga su svrgli sa svih časti i dostojanstava, pa mu oduzimaju i mač.