Vladika Grigorije

  • Maja Aćimovićhas quotedlast year
    колико год да човјек воли некога на земљи и колико год био спреман да се жртвује, над њим се увијек надвија сјена себичности.
  • Maja Aćimovićhas quotedlast year
    Хм, да ли су успомене само успомене или су нешто много више? Да ли нас оне враћају у прошлост и тако је оживљују, или су можда једина стварна садашњост и будућност? Да ли, у ствари, све оно што није успомена, што није успјело да прерасте у успомену, уопше вриједи?
  • Jelena Dinićhas quotedlast year
    Неки простори оживе у нама јаче и снажније тек када их напустимо. Заволио сам, истина, и Београд, који ми је пружао све оно што Планиница није могла, али је није могао замијенити. Није то могао учинити, а мој Београд није ни имао таквих намјера. Београд је прихватао нас дошљаке са свих страна, некако на први мах, брзо и не премишљајући се, онако како би се пружила рука некоме ко се оклизнуо овдје, на блатњавом Савском кеју.
  • Jelena Dinićhas quotedlast year
    Хрватска села су сређена и усред сваког села је црква. Знам, рећи ћете, они су нас клали, убијали и спаљивали живе, а ти их хвалиш што су им села сређенија од наших. Али ја вам кажем – говорио сам оштро и самоувјерено – наравно да су усташе били злочинци, али нису ваљда сви хрватски сељаци усташе. На крају, нису Хрвати наша брига, него ми сами, а ми се не кајемо и не настојимо постати бољима. Не поштујемо оно што имамо, него стално тражимо нове изговоре и нове идоле у разним људима, преварантима ове или оне врсте, и предајемо се запарложености, нераду и љености. У томе је наше богоодступништво и, ако се за њега не покајемо, ни ово мало што је остало наше више то неће бити.
  • Jelena Dinićhas quotedlast year
    Било је то вријеме кад се на ствари гледало само црно-бијело и када је људским душама завладала некаква злурада искључивост, заслијепљеност која је чинила да се у туђе загледало само како би се могло упријети прстом у оно што не ваља. И док сам се тад надао да је све то пролазно, сада, док исписујем ове редове, пробада ме болна мисао, свијест о томе да искључивост узима све више маха.
  • Jelena Dinićhas quotedlast year
    Неко ми је због тога што сам урадио на вратима студентске собе написао да сам издајник и да помажем муслиманску војску, те да сам их успјешно појачао са три војно способна и добро обучена војника. Нисам скинуо натпис са врата, само сам на ту цедуљицу дописао оно што је патријарх Павле тада говорио: „Када је човјек везан и голорук, онда људски с њим поступај, а када има пушку, онда важи оно: ’пушка ти, пушка ми’“.
  • Jelena Dinićhas quotedlast year
    Нису они криви, не знају, необавјештени су, оправдавао сам их тада. Пијани су. Јесте, били су пијани, али не само од алкохола већ и од лудила и крви, схватићу то неколико година касније.
  • Jelena Dinićhas quotedlast year
    а крају крајева, и Звезда је била страх и трепет за сваки велики клуб у Европи. Београд нас је, чини ми се, ослобађао комплекса.
  • Jelena Dinićhas quotedlast year
    Раскољников стање – стање кад те ништа не боли, а од свега страхујеш и не можеш се помаћи.
  • Jelena Dinićhas quotedlast year
    Своју садашњу породицу могао сам да оставим у нашој Планиници и одем, и да тада знам да ће ме увијек чекати када се вратим. Ако си пак глава породице, то није могуће. Није могуће а да не оставиш иза себе уплакане и уплашене очи.
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)