NIN-ova nagrada

Jasno sam video da ti živiš dobro i ovde, sasvim lepo se snalaziš i u izopačenom gradu Beogradu. Nisam bio u stanju da na to zažmurim. Možda si u njemu živeo i pre Pakraca. Možda sa Pakracom i njegovom okolinom ti nisi ni u kakvoj vezi? Možda je taj slavonski gradić bio samo tvoje ogledalo? Možda svetlo dovoljno jako da te razotkrije? Koliko god razmišljao, nisam bio u stanju da sa sigurnošću išta zaključim. Činilo mi se da sam spreman da platim najvišu cenu da saznam odgovor na sva ta pitanja…

Traumatizovani veteran pakračkog ratišta svakodnevno prebiva na Bulevaru kralja Aleksandra, ispred pijace Đeram, sa grupom promašenih ljudi, narkomana, pijanaca, uličnih svirača, prosjaka, policijskih doušnika, sitnih kriminalaca, dilera droge i deviza, bivših ratnika, anarhista, prekupaca i drugih nevoljnika. Apsurd života koji se tu odigrava utoliko je opor i prepoznatljiv jer se dešava danas i ovde, u sredini gde su raspad svih vrednosti, sunovrat morala i golo nasilje postali normalna pojava.
Psihologija neuravnoteženog junaka ove bespoštedne anatomije posrnuća, između ostalog, oslikava naličje posleratne Srbije, osiromašene i moralno devastirane. Njegov dugotrajan unutrašnji monolog je upućen Pepiju, prijatelju sa ratišta. U tu ispovest o sebi i ljudima sa bulevara, svom svedenom životu između pijace Đeram i garsonjere pune oružja, povremeno se upliću krvave scene iz Pakraca. I dok opsesivno prati vesti iz današnje crne hronike, on se sa divljenjem seća Pepijeve surovosti ispoljene na ratištu. Istovremeno, glavnog junaka sve više obuzima želja da nekog ubije, da se tako uklopi u procvat crne svakodnevice…

Dvostruki dobitnik Ninove nagrade
Nagrada Miloš Crnjanski

„Roman počinje suvoparnim navođenjem podataka iz lične karte glavnog junaka, neuropsihijatra Bruna Gašparinija, da bi odmah eksplodirao u vatromet pripovesti, likova, događaja iz najrazličitijih vremena, koji se istovremeno prepliću — poništavajući svaku hronologiju — u kamenu, u uzvišenim i oronulim palatama, u rimskim ruševinama i austrougarskim vilama, ali pre svega u glavi glavnog junaka. Ispovesti pacijenata — u staroj Palati Orlando pretvorenoj u azil za duševne bolesnike — na kraju toliko šire doktorovu psihu, dovode do toga da gubi smisao za prostorno-vremenske odnose.“
— Klaudio Magris
„Via Pula svedoči o visokom stepenu artizma, estetiziranja u dobrom smislu te reči, počevši od odnegovane rečenice i izbrušenog izraza. More Velikićevo istinski diše. Pula se nameće kao primorski, mediteranski grad. Ali ne na način turističko-kičerski. Pula hvata za gušu kao grad egzila, od vremena davnih do najnovijih. I sve više nas osvaja glavni junak Bruno Gašparini sa svojim pacijentima i susretnicima — usred ringišpila slučajno sabranih ljudi koji se svaki čas uključuju u nove vožnje.“
— Sveta Lukić
„U nizu fragmenata u kojima se mijenjaju vremenski planovi Velikić eruditski i u fantazmagoričnim obrisima opisuje svojevrsnu antikroniku, punu zanimljivih detalja biografske i kulturološke naravi (npr. stalna prisjećanja na Džojsov boravak u Puli). Velikićeva Via Pula bez teškoća ulazi u glavnu kompoziciju naše suvremene proze.“
— Igor Mandić, NIN 1988.

Dobitnik Nobelove nagrade
Kada je Česlav Miloš 1951. zatražio azil u Francuskoj, američke vlasti najpre su odbile da mu izdaju vizu za ulazak u SAD, pod pritiskom poljskih emigranata koji su smatrali da je komunista. Tada je zamišljen i napisan Zarobljeni um, najpoznatije Miloševo delo, anatomija čoveka u totalitarnom sistemu, ne samo u Poljskoj nego i u svim zemljama nekadašnjeg Varšavskog lagera, pa i socijalističkim zemljama „sa ljudskim likom“. Ali već u to vreme sa naznakama dvoličnosti uma i u jednom novom vidu totalitarizma koji se rađa svuda u svetu…
„U jednom novom totalitarizmu koji se rađa, baš kao što je opisao Česlav Miloš, pokazalo se da je 'zarobljeni um' civilizacijski fenomen, da je totalitarizam moguć u postideologijskom svetu. Možda je specifičnost totalitarizma našeg vremena što je uspostavljen u fazi opadanja jedne čitave civilizacije.“

67. dobitnik NIN.ove nagrade.
Vrhunac Basarinog opusa o demontiranju srpskih mitova. Detronizacija nacionalnih veličina i bardova, od Andrića do Đilasa, razobličavanje tobožnjih istorijskih i biografskih kontroverzi, kod njega je uvek u službi izvrgavanja ruglu pogubnog srpskog mentaliteta, ideoloških zanosa i nacionalne megalomanije njegovih nosilaca, čije je samouništavajuće razmere u literarnoj formi uzdigao do groteske i ubojite, bespoštedne satire.

Ninova nagrada, Vitalova nagrada, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu.

Sitničarnica „Kod srećne ruke“ je od sada konačno dostupna i kao audio-knjiga, ekskluzivno u okviru Bookmate Originals edicije.

„Između istine i obmane, između zanosa i podsećanja, Goran Petrović je napravio tačno onu ravnotežu koja dozvoljava da ono što je istorija, ili naše sopstveno iskustvo, deluje da može biti samo u književnosti, a ono što je samo književno i izmaštano kao da se nama samima dogodilo.“ Aleksandar Jerkov

„Da Goran Petrović nije Srbin već Južnoamerikanac, odavno bismo ga slavili kao novog Garsiju Markesa.“ Sonntags Zeitung — Cirih

Dobitnik Ninove nagrade za 2018. godinu.
Sveti Sebastijan je bio vođa pretorijanske garde koja je progonila hrišćane, ali kada je bio u mogućnosti, on ih je spasavao sigurne smrti. Kada nije mogao da ih spase, hrabrio ih je da stradaju za hrišćanstvo nadajući se i verujući da će vera opstati i jačati upravo kroz takvu žrtvu.
Ovaj roman uzima kao podtekst priču o Svetom Sebastijanu da bi govorio o fenomenu žrtve i zablude o njoj — to je priča o ratu devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije, ali i priča o savremenim zabludama u kojima se sećanja neprestano preobražavaju.

Dobitnica Ninove nagrade za 2016. godinu.
Ivana Dimić je svojim romanom Arzamas još jednom pokazala kako se ljubav može suprotstaviti smrti i kako je jedino ljubav toliko moćna da joj se suprotstavi. Roman tematizuje odnos majke i kćeri i u njoj će se prepoznati mnoge porodice.
Ovo je priča u kojoj se prepliću realno i magično, san i java, stvarnost i onostrano. Svojim majstorskim pripovedanjem autorka uspeva da nas uvede u prostor između jave i sna, u neko čarobno mesto.
Autorka pored snova govori i o pisanju, o piscima, ljubavi, smrti, životu, sudbini… Pored svojih monologa ubacuje i prizore drame sa likovima majke i ćerke koje se i svađaju i bezgranično vole. Tako se smenjuju dve različite literarne forme — priča i drama.
Arzamas je vrhunsko delo umetničke proze, veoma neobično i nesvakidašnje.

Ninova nagrada, Vitalova nagrada, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu.
„Između istine i obmane, između zanosa i podsećanja, Goran Petrović je napravio tačno onu ravnotežu koja dozvoljava da ono što je istorija, ili naše sopstveno iskustvo, deluje da može biti samo u književnosti, a ono što je samo književno i izmaštano kao da se nama samima dogodilo.“ Aleksandar Jerkov
„Da Goran Petrović nije Srbin već Južnoamerikanac, odavno bismo ga slavili kao novog Garsiju Markesa.“ Sonntags Zeitung — Cirih
„Izgleda da nam valja otići na Balkan da bi nam se vratila vera u snove, fantazije i u šaputanja koja struje iz biblioteke. To je pomisao koja nam dolazi na um kada pročitamo knjigu, ludu i čarobnu, srpskog pisca Gorana Petrovića.“ Lire
„Ovom knjigom Goran Petrović je uspeo ono što se retko kada postiže: da izvaja jedno od najsavršenijih dela koja čine takozvanu apsolutnu književnost.“ La Jornada
„Da li književnost može da promeni stvarnost? Da je izmeni i zameni za bolju? Da li stvarnost nastaje čitanjem?“ Frankfuter Allgemeine Zeitung

Roman Islednik ovenčan je NIN-ovom nagradom za 2015. godinu.
Po mišljenu kritike najbolji Velikićev roman do sada, Islednik započinje smrću. Smrću majke, koja biva povod za otvaranje emotivne crne kutije. Knjiga sadrži ono po čemu je Velikić prepoznatljiv: savršen osećaj za detalj, jezičku preciznost, briljantno izbrušen stil. Roman o majci postaje autopoetička ispovest ali i povest o zemlji i ljudima kojih više nema.

Knjiga je dobitnik ninove nagrade za 2014. godinu.
Svako ponekad poželi da bude neko drugi, ali šta ako dobije priliku za to?
Albert Vajs je još od detinjstva imao prilike da promeni svoj identitet. Nakon što je 1942. godine pod okriljem užasnog rata ostao bez roditelja i brata Elijaha, neko vreme je proveo u kući folksdojčera koji ga nazivaju Hans i nude mu da zameni njihovog nestalog sina i tako se spasi od sigurnog pogroma. Albert se tada ipak odlučuje da sačuva svoj identitet i pobegne iz nemačke porodice koja ga je umalo usvojila.

Dobitnik NIN-ove nagrade kritike za roman godine 2007.
Roman-omnibus sastavljen iz tri priče koje se postepeno ukrštaju i nakraju slivaju u jedan pripovedni tok. Prvi deo romana predstavljaličnu ispovest glavnog junaka, a karakterišu ga "ironični modus i vrloduhovito pripovedanje", dok drugi dio predstavlja rekonstrukcijujunakove prošlosti i preplitanje njegove lične istorije s društvenom.Velikić prati susret glavnog junaka s istorijskim događajima s kraja 20. veka, njegov put od malog grada u Vojvodini, preko Beograda iBudimpešte, do drugih gradova istočne i centralne Evrope. Treći deoromana predstavlja zbir više glasova, ljudi bliskih glavnom junaku, akarakteriše ga dramaturški modus koji zasvođuje prve dve priče.

Romani koji zauzimaju posebno mesto u stvaralaštvu Davida Albaharija su Mamac i Cink. Njih izdvaja to sto su posvećeni uspomeni na piščeve roditelje. Albahari je njihove portrete oslikao sa posebnim nadahnućem i stvaralačkom Mamac je nagrađen Ninovom nagradom 1996. godine.

Fantastičan i kultni roman "U potpalublju" za koji je Vladimir Arsenijević dobio Ninovu nagradu 1994. godine.
Novo izdanje sadrži autorev uvod u kojem objašnjava nastanak knjige, kao i događaje iz vremena radnje ovog romana. Svi oni koji su čitali roman posmatraće ga sa još jedne nove perspektive, a novi mladi čitaoci će kroz knjigu otkriti jedno drugačije, dramatično doba koje je odredilo sudbinu njihovih roditelja.

Dobitnik Ninove nagrade 1961. godine.
Na prvi pogled čini se da je ovaj roman istorijska epopeja o ravnogorskom pokretu u Srbiji. Međutim, delo je više metafora o podelama u istoriji i tradiciji srpskog naroda, o sudaru revolucije i zločina, nacionalnog mita i južnoslovenskih ideala, partizana i četnika, seljačkog i građanskog.
,,Deobe" se izdvajaju i po specifičnoj kompoziciji, unutrašnjim monologom, višeglasjem kao govorom društvenih masa u ulozi glavnog junaka, stilskom raznovrsnošću i leksičkim bogatstvom.

Roman koji je prvi ovenčan Ninovom nagradom u istoriji srpske književnosti.

Smeštena u vreme političkih promena i previranja srpskog građanskog društva s kraja XIX i početkom XX veka, priča prati živote Aćima Katića, čoveka tradicionalnog kova i radikala, i njegovih sinova Vukašina i Đorđa. Budući političar i očeva nada, Vukašin se vraća sa studija u Parizu i saopštava da se ženi ćerkom liberala Tošića, Aćimovog političkog neprijatelja, i da prelazi u njegovu stranku. Aćim ga se odriče i, besan zbog sukoba sa sinom, poziva meštane u selu na dizanje bune. Drugi sin Đorđe, ugledan i bogat seljak, i njegova supruga Simka u isto vreme imaju bračne probleme jer godinama nemaju dece. U strahu od gašenja loze, Simka se odlučuje na očajnički potez: da zatrudni sa Đorđevim slugom.