Zagrli me čvrsto

Ljubav je naš bedem, osmišljen tako da obezbedi emocionalnu zaštitu, da bismo uopšte mogli da se uhvatimo ukoštac sa usponima i padovima sopstvene egzistencije.

Ovaj nagon za emocionalnim vezivanjem – da se pronađe neko ka kome se možemo okrenuti i reći: „Zagrli me čvrsto“ – uronjen je u naše gene i naša tela. On je osnova za život, zdravlje i sreću, ništa manje nego nagoni za hranom, skloništem i seksom. Potrebna nam je emocionalna povezanost sa nekoliko nezamenljivih ljudi da bismo stekli fizičko i mentalno zdravlje neophodne za preživljavanje.

„I da li si od života dobio ono što si želeo?

Jesam.

A šta si želeo?

Da sebe zovem voljenim, da osetim da sam

Na Zemlji voljen.“

– Rejmond Karver

Čak i da žele da se zbliže, oni to ne mogu. Džimovo iskustvo je savršeno objašnjeno naslovom pesme Notorius Čeri Bomba: „Teško je noću ljubiti usne koje su te psovale čitavog dana“.

Sada znamo da je ljubav vrhunac evolucije, najprinudniji mehanizam ljudske vrste.

Onda kada se raspravljamo ili svađamo sa partnerima, svi mi iskusimo strah. Ali za one koji su sigurno privrženi, to je trenutni prekid. Strah se brzo i lako umiri onda kada shvatimo da ne postoji objektivna pretnja ili da će nam partner ponovo pružiti osećanje sigurnosti ako to tražimo od njega. Za one krhke, strah pak može biti sveprožimajući

Zašto su trenuci povezivanja transformisali odnos?

Moji klijenti su morali da nauče da preduzimaju rizike, da pokažu osetljive strane svog bića, one koje su, kroz demonske dijaloge, naučili da kriju.

Negativni obrasci su uvek počinjali onda kada je jedan partner pokušavao da dopre do drugog, a nije uspevao da ostvari bezbedan kontakt.

. Da bismo ostali na žici, moramo uskladiti međusobne pokrete, odgovoriti na osećanja onog drugog. Kada se povežemo – održavamo ravnotežu.

Odumiranje braka počinje porastom nedostatka odgovarajućih intimnih interakcija. Konflikt dolazi kasnije.