Su Džonson

Ljubav je naš bedem, osmišljen tako da obezbedi emocionalnu zaštitu, da bismo uopšte mogli da se uhvatimo ukoštac sa usponima i padovima sopstvene egzistencije.

Ovaj nagon za emocionalnim vezivanjem – da se pronađe neko ka kome se možemo okrenuti i reći: „Zagrli me čvrsto“ – uronjen je u naše gene i naša tela. On je osnova za život, zdravlje i sreću, ništa manje nego nagoni za hranom, skloništem i seksom. Potrebna nam je emocionalna povezanost sa nekoliko nezamenljivih ljudi da bismo stekli fizičko i mentalno zdravlje neophodne za preživljavanje.

Čak i da žele da se zbliže, oni to ne mogu. Džimovo iskustvo je savršeno objašnjeno naslovom pesme Notorius Čeri Bomba: „Teško je noću ljubiti usne koje su te psovale čitavog dana“.

„I da li si od života dobio ono što si želeo?

Jesam.

A šta si želeo?

Da sebe zovem voljenim, da osetim da sam

Na Zemlji voljen.“

– Rejmond Karver