Godine koje su pojeli skakavci

Nešto sam ipak dobio: shvatio sam da sa zaključcima o prošlosti ne valja žuriti?

između onoga što se stvarno zbilo i što mislimo da se zbilo svaka srodnost iščezava i svoj dnevnik čitamo kao da je – tuđ. (Što on, ako ćemo pravo, i jeste. To je dnevnik naših bivših života, a svaki je utrošen život u neku ruku – tuđ. Naš je jedino, i to delimično, onaj koji teče.

27. Ćutati možeš i utroje. Razgovaraj samo udvoje. Najbolje ne razgovaraj. Osim u sebi i sa sobom. A i to oprezno. Ti još ne znaš ko si i možeš li u sebe imati poverenja.

Policijski zapisnik, kad je na visini zadatka, morao bi imati književnu vrednost, u pogledu žanra negde između dokumentarne proze i naučne fantastike.

Ova se tendencija ponosa na policiju redovno javlja u diktaturama. Demokratije su tu mnogo uzdržanije. (Što ne znači da im je policija slaba.)

U državi koja hvali svoju policiju nešto svakako nije u redu.

Od kada je mišljenje ljudi vojna tajna?

– Oduvek – rekao je Steinbrecher. – Ako znate mišljenje građana, znate i snagu države. A znati nečiju snagu polovina je puta do pobede.

Svaki je profesionalni pisac sklon dograđivanju događaja, njihovom diskretnom pomeranju iz trivijalne sfere običnog u umetničku sferu neobičnog. Ne menja se struktura stvarnosti, menja se njeno tumačenje, a ono ne mora biti ni istinito, ni, kad je istinito, dobro pogođeno.

I u najnepovoljnijim situacijama mora se insistirati na uvažavanju opšteusvojenih načela, i najsitnija, najsporednija prava braniti. Jer, ako se ni beznačajna ne poštuju, šta za krupna, fundamentalna ostaje? Šta će biti sa zakonima, slobodom, pravdom?

Ljudskoj prirodi puko preživljavanje nije dovoljno. Biti leptir koji nije pojeden nije isto što i leptir koji druge jede. Ljudska mimikrija nam postavlja teže zahteve nego zoološka. Ova samo brani život. Naša ne može biti stvarno mimikrijska ako ga ne uzima.