Poslednje prolece u Parizu

uklapala u obrazac njegovog života

Tada sam verovala da kada bi ljubav jezikom noći govorila, zvezde se nikada s nebeskog svoda ne bi selile…

On je bio tišina mog svemira, svetlost duše u tamnim vremenima.

„Tragedija života nije smrt, već sve ono što je umrlo u nama dok smo živeli.

kako su naša tela samo kožne haljine koje uvijamo u svilu, kadifu, kašmir i čipku, uzalud. Jer kada jednoga dana stanemo pred Gospoda, bićemo goli, baš kako smo i došli na ovaj svet.

Plave, jasne i okrugle, kao staklene venecijanske perle, odudarale su od njenih godina.

Niko nas više neće podeliti na dobre i grešne

Bol bi joj zaparao utrobu i ona bi se zatvorila poput školjke

i brzo je naučila da je samostalnost veština koja je neophodna u današnjem svetu.

Tada nije znala da će muzika biti njena propusnica za svet koji nikada nije upoznala.