Goran Dakić

Petodinarke

Ova knjiga zaslužuje pažnju i pozitivne kritike prije svega zato što predstavlja jedan snažno angažovan antiratni podsjetnik na izbjegličku muku, na zaboravljenu sirotinjsku kolonu, na nevolju od koje je, čini se, i Bog digao ruke. Bez imalo uljepšavanja i idealizacije, često svojstvenih književnosti posvećenoj djeci, naturalističkim rafinmanom reklo bi se, Dakić bilježi i književno oblikuje svoja sjećanja. Knjigu „Petodinarkeˮ odlikuju pripovjedačko višeglasje i vješto organizovan autoreferencijalan tekst. U njoj se dodiruju i prepliću različite sudbine, priče i ispovijesti. Teku doslovno iz nekoliko rukavaca, kao prema Dunavu, i slivaju prema Željku Niševiću i njegovoj životnoj priči, njegovom diskretnom herojstvu. Teku poput pojedinačnih izbjegličkih sudbina koje su se slile u neizbrisivu kolonu magistralnog puta novije istorije.

Saša Šmulja
79 printed pages
Original publication
2019
Publisher
Imprimatur
Have you already read it? How did you like it?
👍👎

Impressions

  • Jasna Prokovićshared an impression4 years ago
    👍Worth reading
    🔮Hidden Depths
    💡Learnt A Lot
    🚀Unputdownable

    Nikada brže nisam pročitala neku knjigu, nije obimna, ali i da nije toga, pisac veze rečenice, pitke, tople, teku jedna za drugom..pripovedanje me je najviše podsetilo na stil Branka Ćopića..nikada brže, a nikad veća težina, završih sa knedlom u grlu..ništa mi pojma nemamo o ljudima oko nas.

  • Јелена Спарићshared an impression2 years ago
    👍Worth reading
    💡Learnt A Lot
    🚀Unputdownable
    💧Soppy

    Добра прича о храбрости у борби са злом у којој и оно што је речено и оно о чему се не говори чине потпуну слику праве људскости.

  • Читам, не скитам.💌shared an impression2 years ago
    👍Worth reading
    💡Learnt A Lot

    Knjiga prepuna divnih metafora.

Quotes

  • Jelena Markovichas quoted3 years ago
    Сине, видео сам мртве.

    Гробове без крстова.

    Куће без прозора.

    Децу без мајки.

    Разроване винограде, спаљене воћњаке.

    Затрпане бунаре.

    Не питај чиме.

    Сањице, видео сам коња без три ноге, али живог.

    Човека са главом на раменима, али мртвог.

    Топовску цев која вири с кућних врата.

    Бескрајне колоне.

    Једне у аутомобилима, друге на тракторима.

    И оне који пешаче, у сандалама, у гуменим чизмама, у пољским оделима.

    Босоноге, црвених табана и изломљених ноката.
  • Jasna Prokovićhas quoted4 years ago
    – А има ли у твом селу нека река? – питам га.

    – Нема.

    – Баш никаква?

    – Не, нема.

    – Па, где идете на пецање?

    – Не идемо. Код нас тога нема.

    Постоје, мислим, и такви чудни светови.
  • nec🦪has quoted5 months ago
    Сине, видео сам мртве.

    Гробове без крстова.

    Куће без прозора.

    Децу без мајки.

    Разроване винограде, спаљене воћњаке.

    Затрпане бунаре.

    Не питај чиме.

    Сањице, видео сам коња без три ноге, али живог.

    Човека са главом на раменима, али мртвог.

    Топовску цев која вири с кућних врата.

    Бескрајне колоне.

    Једне у аутомобилима, друге на тракторима.

    И оне који пешаче, у сандалама, у гуменим чизмама, у пољским оделима.

    Босоноге, црвених табана и изломљених ноката.

    Видео сам цвеће како гори.

    (Замисли ту слику: редови и редови расцветалих црвених тулипана горе као јулско небо!)

    Псе који се боје мачака, мачке које беже од пољских мишева.

    Болесне који копне на приколицама.

    Мајке које немају доручак.

    Бебе које никада не спавају.

    Очеве који не могу.

On the bookshelves

fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)