Veština slušanja

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

Umeti pažljivo slušati znači prihvatiti tišinu u razgovoru. Ako prebrzo počnemo da popunjavamo pauze u razgovoru, a kamoli da ih predupređujemo, sprečićemo sagovornika da kaže nešto mu je možda teško da formuliše. Ometamo ga u razmišljanju i onemogućavamo mu da saopšti ono što mu je zaista na umu i duši. Jednostavno čekajte.

„Niko nikad nije izgubio posao zato što je pažljiv slušalac.“

„Razumeti da je ’ono što ja znam drugačije od onoga što ti znaš’, suštinsko je za ostvarivanje uspešne komunikacije“

U knjizi Blaga je noć, Fransis Skot Ficdžerald opisuje baš takvu situaciju: „Povremeno bi uhvatila srž njegovih rečenica, a ostalo bi domaštala iz svoje podsvesti, kao čovek koji primeti otkucaje sata u sredini zvonjave, dok mu od prvih neodbrojenih otkucaja jedino ritam odjekuje u glavi.“

Starogrčki filozof Epiktet je rekao: „Priroda je čoveku dala jedan jezik1, ali dva uva, da bismo od drugih mogli da čujemo dva puta više nego što govorimo.“

Kada sam jednog popodneva došla u kancelariju Džudit Koše u centru Filadelfije, sofa i stolice još su bili topli, a jastuci izgužvani od parova koji su tu sedeli dok su bili na terapiji. Sastala sam se s njom da bih otkrila zašto se ljudi toliko često osećaju kao da ih njihovi partneri pogrešno razumeju i ne slušaju dok govore. Njen odgovor bio je prilično jednostavan: ljudi koji su u dugim vezama obično gube radoznalost i zanimanje jedno za drugo. Ne čine to nužno na ružan način; naprosto postanu ubeđeni da poznaju bolje svog partnera nego što on poznaje sam sebe. Ne slušaju partnera kada govori zato što misle da već znaju šta će reći.

Zainteresovane, radoznale osobe jesu one koje će sedeti na aerodromu s knjigom u krilu ali je neće otvoriti ili one koje zaboravljaju na svoj mobilni telefon kad se bave nečim. Njih nepredvidljivost ljudi ne zastrašuje već zadivljuje

Ljudskim bićima načelno je odbojna neizvesnost, a naročito u društvenim situacijama.

Najvrednija lekcija koju sam naučila kao novinarka jeste da je svako zanimljiv ako mu postavite prava pitanja. Ako je neko dosadan ili nezanimljiv, to je vaš problem.