Imperija SAD: Beskrupulozna svetska sila

Zakon o Federalnim rezervama 1913.

Predsednik SAD Vudro Vilson, iz Demokratske stranke, bio je za vreme svog celokupnog mandata veran sluga banaka u Sjedinjenim Državama. Još pre izbijanja Prvog svetskog rata, u aprilu 1913, pod pritiskom svog savetnika Edvarda Mendela Hausa i uticajnih bankara iz SAD, kao što su bili Dž. P. Morgan i Pol Vorberg, odobrio je tajni nacrt zakona o centralnoj banci koji bi snažno ojačao moć banaka u SAD. Predstavnički dom je taj važan zakon izglasao skoro neopaženo od američke javnosti 22. decembra 1913. kao Zakon o federalnim rezervama. Dan kasnije prihvatio ga je i Senat. S Vilsonovim potpisom 23. decembra

U Severnoj Americi je istrebljeno autohtono indijansko stanovništvo. Od pet miliona Indijanaca, koji su tamo živeli pre dolaska Engleza u Severnu Ameriku, posle indijanskih ratova ostalo je još samo 250.000, zatvorenih u rezervate. To znači da je više od četiri miliona Indijanaca zbrisano ratovima i bolestima donetim iz Evrope. Ta četiri miliona mrtvih su „prvi praroditeljski greh američkog društva“, izjavljuje uticajni intelektualac iz SAD Noam Čomski. O tom prvorodnom grehu i danas se u SAD zbog potisnutog stida vrlo malo govori.77

Predsednik Savezne Republike Nemačke prekršio je gvozdenu „licemernu zabranu“, objašnjava Todenhefer, koja je odavno temeljni konsenzus zapadne civilizacije: uvek misli na sopstvene interese, nikada ne govori o tome!

piše Amerikanac iz SAD Noam Čomski. „Infrastruktura je slaba, zdravstveni sistem je potpuno uništen, obrazovni sistem je u ruševinama, a sve to u zemlji koja raspolaže neverovatnim sredstvima.“

da bez dopune goriva ostane na

Mikrotargetiranje putem Fejsbuka je efikasno. Njime se svakako postiže više nego da se cela Švajcarska od Glarusa do Lozane oblepi plakatima

Kada glasač čuje jednu poruku osam do dvanaest puta, poverovaće u nju

Istorija Zapada je istorija brutalne sile i velikog licemerstva“, objašnjava i hrabri nemački novinar Jirgen Todenhefer, koji je prošao mnoga ratišta i na licu mesta razgovarao s emocionalno i fizički pogođenim ljudima. „Nigde na svetu Zapad se ne bori za sistem vrednosti svoje civilizacije, nego isključivo za svoje kratkovide interese. Za moć, tržišta i novac. Često terorističkim metodama. Nesreće drugih naroda ga ne zanimaju.“464

Roselijevog tela raskomadanog na sitne delove pronađeni su u buretu nafte koje je plutalo u zalivu Damfaundlingu, kraj obale Floride. Ministarstvo pravde SAD je tvrdilo da je posredi zločin organizovanog kriminala, a CIA se pridružila toj oceni.278

Kada je mafijaš Džon Roseli morao da pred senatorima svedoči o pokušajima ubistva, on je otvoreno izjavio da je sve vreme znao da je pokušaje Kastrovog ubistva finansirala CIA