bookmate game
sr
Books
Džek Keruak

Usamljeni putnik

„Knjiga koja se čita svim čulima.“
Sunday Times
Niko ne bi trebalo da prođe kroz život a da bar jednom ne iskusi zdravu, čak i dosadnu samoću u divljini, da ne zavisi isključivo sam od sebe i tako nauči svoju istinsku i skrivenu snagu. Da nauči, na primer, da jede kada je gladan i da spava kada je pospan.

Usamljeni putnik, zbirka dnevničkih zapisa i priča beleženih na putovanjima kasnih četrdesetih i tokom pedesetih godina prošlog veka, prvi put je objavljena 1960. godine. Kako su prolazile godine, kako se Keruakovo iskustvo menjalo tako se menjao i njegov slobodan stil. Na početku drzak, raspojasan, bezobziran, frenetičan, s vremenom postaje poetičan, autorefleksivan, izuzetno slikovit i asocijativan odraz veoma ličnih doživljaja sveta, njegove lepote i sopstvenog bola. Ovi tekstovi u potpunosti odražavaju piščevo unutrašnje i književno sazrevanje.
Lutajući Sjedinjenim Američkim Državama i Meksikom, pa zatim kroz Maroko i po Evropi, kroz Pariz i London, Keruak juri vozom pored polja bodljikavog kaktusa; svedoči svojoj prvoj borbi s bikovima u Meksiku dok je bio na opijumu; sustiže ritam noćnog života u Njujorku; stapa se sa planinama prekrivenim snegom na severozapadu Amerike; meditira na osunčanom krovu u Tangeru; zaljubljuje se u Monmartr i ogromnu belu Baziliku Svetog Srca. Stranicu za stranicom, Keruak otkriva beskrajnu raznolikost ljudskog života i sopstvenu razdraganu filozofiju samoispunjenja.
Kako dolikuje predvodniku bitničke generacije, Keruakova veličanstvena proslava ljudskog otkrovenja života završava se esejom o američkoj skitnici, poslednjem istinski slobodnom čoveku.
198 printed pages
Publisher
Laguna
Have you already read it? How did you like it?
👍👎

Impressions

  • Srđan Strajnićshared an impression2 years ago
    👎Give This a Miss

    Prva Keruakova knjiga koju sam pročitao. Negde pred kraj knjige rekao je da su beskućnici gordi. Ja bih rekao i sebični i samodovoljni. E, takav je i autor bar ako sudimo po ovoj knjizi. Primetićete da u knjizi skoro da nema likova. Samo autor i njegova putovanja. Likovi koji se pominju nisu, sa retkim izuzecima, autentični već tipski. Željezničar, devojčica, mornar, konobar, prostitutka...kojigod. Njega u stvari ne zanima spoljašnji svet, opsednut je samim sobom. Zato nema interakcije likova. Zato nema dijaloga. Zato nema ničega izvan njega samog. Zato čitamo o njegovim stvarnim i spiritualnim putovanjima i zato nam ona nisu mnogo zanimljiva. Jedino što mi se u njegovim pričama zaista svidelo je njegov način izlaganja. Poetski način izlaganja. Ti poetski opisi našeg okruženja samo pojačavaju uverenje da Keruak za ljude mnogo ne mari, da ne kažemo da uopšte ne mari. Ne mari čak ni da se svidi čitaocu svoje knjige. U tome, bar u mim slučaju, savršeno uspeva.

  • b9956255734shared an impression2 months ago
    👍Worth reading

Quotes

  • b6639675261has quoted7 months ago
    ni na Kolumbiji, čitao Toma Vulfa
  • Srđan Strajnićhas quoted2 years ago
    „Ah, Amerika, tako velika, tako tužna, tako crna, ti si kao lišće suvog leta koje se izbora pre no što avgust stigne do kraja, ti si beznadežna, svako te gleda, nema ničega sem suve samotne beznadežnosti, svesti o bliskoj smrti, patnji sadašnjeg života, božićna svetla neće te spasti, a neće ni nikoga drugog, isto bi mogli da okače božićna svetla na mrtvi žbun u avgustu, noću, i da izgleda kao nešto, šta je taj Božić koji slaviš, u ovoj praznini?… u ovom maglovitom oblaku?“
  • b8009733654has quoted2 years ago
    svi mrtvi klošari zauvek mrtvi ništa nemaju i sve im se istrošilo – eto.

On the bookshelves

fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)