sr
Free
Пера Тодоровић

Дневник једног добровољца

»… Делиград, З августа уторник, 1876 год.
Мене данас готово силом улисаше у чиновнике ђенералнога штаба тимочко-моравске војске — просто peћи реквирираше ме, као што се реквирира сено, зоб, со и друге ствари. Скидоше ми моју добровољачку блузу, моје опанке, моју црногорску капу, одузеше ми моју верну пушку, па ме умундираше по штапски, обуше ми руске чизме од јухта, припасаше сабљу (која је слободно могла изостати), посадише мe за сто, уклопише у руке перо, па сад хајд' шифрирај и дешифрирај депеше, преводи с рускога и францускога на српски и са српскога на руски и француски, носи ђенералу Черњајеву рапорте и примај од њега заповести. Колико их има који жуде за овим местом, и који би на њему можда боље послужили но ја, и њих не нађоше, већ баш мене! И то готово насилно! Ја целога века мрзио на канцеларије, протоколе, регистре, нумере И остале формалности и сад баш мени пало y део да са тим стварима имам посла! О слепа судбино!…«
159 printed pages
Have you already read it? How did you like it?
👍👎

Impressions

  • Filipshared an impression2 months ago
    👍Worth reading

Quotes

  • Filiphas quoted2 months ago
    нико лакше не погине од пијана војника.
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)