S tobom, na odstojanju

Pismo se naglo završavalo: „Ono što mi je najvažnije ne mogu da ispričam. Izmiče mi, kao boja nevidljivih stvari.“

Šta da radim s ovim mirom koji se uvlači kroz pukotine i guši me, a vi ga zovete srećom?

Nikad ga nisam pitala da li se vratio sledeći moje mrvice hleba. Vratio se i to mi je bilo dovoljno.

Prošlost se uvek vraća u vidu malih stvari.

kako su važne stvari suviše grube i uznemiravajuće da bi se izrekle.

Prošlost se uvek vraća u vidu malih stvari.

Imala je onu upadljivu lepotu koja me ne bi zainteresovala u nekoj manje misterioznoj ženi. Tada sam imao teoriju da kako muškarci tako i žene, ako su

preterano lepi, grade svoj život oko te isprazne odlike, i s vremenom postaju ravnodušne i malo zanimljive osobe.

nju je svet bio podeljen na one koji se u njemu ne snalaze i propadaju, i na one koji ga koriste da ostvare svoje ciljeve i imaju uspeha.

Bio sam uveren da je izolovanost zlo kojeg se treba osloboditi rano u životu ako čovek ne želi da se pretvori u princip.