Sve što čuvamo

Dok sam citala knjigu ja sam plakala. Nisam mogla da prezalim to sto je izgubila verenika, i kada ga je nasla na kraju on se nje nije secao. Imala je nadu i veru da je on jos uvek ziv i da je tamo negde. Kada je otisla u Meksiko sa Ijanom i videla Karlosa odmah ga je prepoznala, ali on nije nju. On je tada bio drugi covek sa novim zivotom. Najvise me je pogodilo to sto se na kraju Dzejms setio ko je,da ima verenicu i da ima sasvim drugi zivot, ali bilo je prekasno. Kada je otvirio kutiju video je verenicki prsten i shvatio da ju je izgubio zauvek.
Citajuci ovaj roman obuzimale su me emocije, tokom cele knjige ja sam plakala dok su me ljudi gledali u cudu, jednostavno sam shvatila da zivot uvek onakav kakvim smo ga zamislili i da jedna odluka moze da promeni ceo zivot.

Tuga, bol, patnja, ljubav, izgubljeno, nađeno
Ipak, neke se stvari ne mogu zauvek čuvati, i što ih pre prebolimo.. krećemo dalje

„Nemoj da se javiš“, šapnuo je, i onda uzeo vazduh. „Ćao, Ejmi, Ijan ovde. Divno sam se proveo s tobom na izložbi i još bolje posle izložbe. Odlazim večeras na Novi Zeland, ali ne ostajem dugo. Mogu li da te nazovem kad se vratim?“
Ja volim ove morske knjige💝