Džejn Ostin

Bile su joj potrebne samoća i tišina kakve samo veliko društvo može da pruži

Kao i u drugim stvarima, svima nam se ukus, i kada je o buci reč, razlikuje; i zvuci su, više po svojoj prirodi nego po snazi, ili sasvim neškodljivi, ili nadasve uznemiravajući.

Malo je onih koje zaista volim, a još manje onih o kojima imam dobro mišljenje. Što više vidim sveta, to sam nezadovoljnija njime; i svaki dan potvrđuje moju uverenost u nepostojanost ljudskih karaktera i da veru u nečiju vrlinu ili pamet ne treba zasnivati na njegovom izgledu.

Kada je govorio, ona je čula isti glas, i razaznavala isti um.

Kapetan Ventvort nije imao novca. Imao je sreće u svom zanimanju; ali trošeći slobodno ono što je lako stekao, naposletku nije imao ništa. Ipak, bio je uveren da će uskoro biti bogat: pun života i žara, znao je da će uskoro dobiti brod, i da će uskoro ostvariti sve svoje želje. Oduvek je imao sreće; i znao je, znao je da bi tako i dalje trebalo da bude. Takvo samopouzdanje, silovito u svojoj toplini, i očaravajuće zbog duhovitog načina na koji je bilo izraženo, za En mora da je bilo dovoljno; ali ledi Rasel je na to drugačije gledala. Njegova vatrena narav i neustrašiv duh na nju su drugačije delovali. Ona je u njima videla samo još veće zlo. Samo su njegovom karakteru dodavali i opasnu crtu. Bio je sjajan, bio je tvrdoglav. Ledi Rasel nije mnogo cenila duhovitost, i užasavala se svega što je makar i izdaleka ličilo na nepromišljenost. Ona je na ovu vezu nepovoljno gledala iz svakog ugla

Uživaš da me ljutiš. Nemaš milosti prema mojim jadnim živcima.“

„Pogrešno me razumeš, draga moja. Veoma poštujem tvoje živce. Oni su moji stari prijatelji. Slušam već najmanje dvadeset godina kako ih spominješ s uvažavanjem.“

„Ne kašlji tako, Kiti, za ime sveta! Imaj malo milosti prema mojim živcima. Sve ćeš ih iskidati.“

„Kiti je neobzirna u svom kašljanju“, reče njen otac, „ne bira podesno vreme za kašljanje.“

Pa zaista je vrlo prijatan, i ja ti dopuštam da ga voliš. Volela si ti i mnogo gluplje osobe.“

Neumoljiva zlopamtljivost je senka na karakteru.

U svakoj naravi, mislim, postoji težnja ka nekom zlu – to je prirodna mana koju čak ni najbolje vaspitanje ne može da iskoreni.