Lucinda Riley

U poslednjih nekoliko godina mnogo sam razmišljala o tome zašto je mladima toliko nelagodno kad su sa starima budući da bi mogli toliko da nauče od nas. I zaključila sam da ta njihova neprijatnost potiče od činjenice da, u našem krhkom prisustvu, postaju svesni budućnosti koja ih čeka. U punom sjaju fizičke snage i lepote, jasno vide na šta će jednoga dana i sami biti svedeni. I ne mogu da gledaju ono što će dobiti.

odlučila sam da ne mislim danas takve tugaljive misli. Pokušala sam gde god sam mogla da poboljšam živote koji su došli u dodir s mojim, i moram time biti zadovoljna.

Nikad ne zaboravi da zapravo nismo gospodari svoje sudbine.

Tad sam, sine moj, shvatila kako među ženama retko izaziva zavist inteligencija ili položaj u svetu, ili koliko imaju dragulja zaključanih u riznici. Ne, gotovo uvek zavide drugoj ženi na njenoj sposobnosti da očara muškarce.

A u svim knjigama o Indiji koje sam pročitala, ljudi tamo idu da bi postigli neku vrstu unutrašnjeg mira."

"Oh, toga ima kol’ko hoćeš", složio se Ari. "Jer kad živiš u jednoj sobi sa starijim rođacima, s mužem i decom i sa svega nekoliko rupija da kupiš pirinač, treba ti jaka vera. Ovde na Zapadu, ljudima možda više i ne treba vera u bilo šta veće od njih samih. Mislim da je fizička udobnost - materijalizam ako hoćeš - neprijatelj svake duhovnosti. Kad smo siti i na toplom, možemo pregurati dan iako nam je duša prazna. A to je, kao što sam i sam nedavno otkrio, najveće siromaštvo."

Znaš, u životu ima stvari koje su van naše kontrole. Ponekad nešto moramo da

prepustimo sudbini.

Ljubav je neka vrsta zavisnosti. Moraš da se odvikneš od nje i da ne kažnjavaš sebe ako ponekad osetiš kao da se nikada nećeš oporaviti.“

Ali ovaj svet nije idealan jer ga čine ljudska bića. Kao i Gospod, ni mi nismo savršeni.

Ako sam išta naučila u životu, to je da život nije proba odeće. Nama ženama je teže