„Jugoslavija je za mene bila Evropa. Ja sam tamo odlazio čak i pešice, ne samo autobusom, kolima ili avionom. Ma koliko iscepkana, Jugoslavija je bila model za Evropu budućnosti. Ne Evropu kakva je sada, ovu našu, u neku ruku veštačku Evropu, sa njenim slobodnim trgovinskim zonama, već mesto gde različite nacionalnosti žive pomešane, naročito onako kako su to u Jugoslaviji radili mladi, čak i posle Titove smrti. Eto, mislim da je to Evropa kakvu bih ja želeo. Zato je za mene slika Evrope uništena sa uništavanjem Jugoslavije.“

(Peter Handke, televizijski intervju)

Ostatak priče je urlik Milojka Pantića koji je odmah ušao u legendu: „Darko, Darko, Darko!“, viknuo je tri puta da zapečati podvig Crvene zvezde koja je postala šampion Evrope

Aca je nastavio, gotovo mrmljajući između zuba: „Uzeo sam ih dole, u ćevabdžinici koju drže dva momka iz Sarajeva, nedavno su je otvorili. Sarajevo. Kakav grad! Meni najlepši u celoj Jugoslaviji. Pametni su oni! Svaki im je izgovor, svako im je slavlje dobro samo da ne rade. Katolički Božić, Ramazan, Kipur i pravoslavni Uskrs. I Prvi maj, s paradom, naravno. A onda turska kafa, burek i cigareta. Pa pivo i još jedna cigareta. Eto. U tome je cela stvar. Život bez briga i najbolji ćevapčići na svetu!“