Junas Junason

Tako je kako je i biće kako bude.

Bol mu je ukazivao na to da je živ.

U životu je tako da dobro nije uvek nužno ono što je dobro, nego ono što onaj koji odlučuje kaže da je dobro.

Okrenuo je glavu i pogledao starački dom za koji je do malopre verovao da je njegovo poslednje prebivalište na zemlji. Onda je sam sebi rekao da će morati da umre neki drugi put, na nekom drugom mestu.

Ljudi mogu da se ponašaju kako im je volja, ali Alan je smatrao da su često mrzovoljni bez ikakve potrebe.

„Imam četrdeset i tri godine“, reče Lepa. „Jebote, već sam jednom nogom u grobu.“

Alan nije od onih koji bespotrebno lupaju glavu maštajući (ili u ovom slučaju strepeći) šta će se sledeće desiti u životu. Desiće se ono što će se desiti, ne isplati se razmišljati o tome unapred.

Alan nije od onih koji bespotrebno lupaju glavu maštajući (ili u ovom slučaju strepeći) šta će se sledeće desiti u životu. Desiće se ono što će se desiti, ne isplati se razmišljati o tome unapred.

Alan nije od onih koji bespotrebno lupaju glavu maštajući (ili u ovom slučaju strepeći) šta će se sledeće desiti u životu. Desiće se ono što će se desiti, ne isplati se razmišljati o tome unapred.

Pobegao je sa sopstvene rođendanske proslave, što je isto tako retko u tim godinama, naročito zato što retko ko i dočeka stoti rođendan.