Стеван Сремац

  • Aohas quotedlast year
    Синоћ сам ти долазија,

    по азбашче пошетаја,

    алов јаглак изгубија.

    Ако ми га, драга, нађеш,

    опери га, прати ми га

    по чирака Спиридона! –

    Опрала би, драго моје!

    Ракли-сапун нестањује,

    бистра вода преса’њује,

    јаснол сунце на западу! –

    Опери га, драга моја!

    Твоје руке – ракли-сапун,

    твоје очи – два кладенца,

    твоје лице – јасно слунце!…
  • Bojanahas quotedlast year
    мислим, да није нигде лепша недеља него у селу
  • Bojanahas quotedlast year
    Да се нисмо којешта разговарали, не би се ни узели
  • Bojanahas quotedlast year
    тако невероватном да ниједна није већ ни веровала
  • Bojanahas quotedlast year
    — Хе, госпоја, »пролазе године к’о гођ мутна вода«, што кажу паори.
  • Bojanahas quotedlast year
    »А поновљено пријатељство, то ти је, дете — говорила би ми обично покојница — то ти је, дете моје, баш к’о подгријан цушпајз од кромпира! Ако од подгријаног кромпира од подне може бити вечера — то ће и од поквареног пријатељства моћи бити штогођ!«
  • divna marinovichas quotedlast year
    — И-ју, господин-попо, баш сте ви враг! А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.
  • Aohas quotedlast year
    „у појење нема срам ни па срамување…“
  • Aohas quotedlast year
    Зелен зекир, драго моје!

    Што ми, драги, не долазиш?
  • enasredojevichas quoted2 years ago
    Онако, као и за све велике и срећне освајаче што прича историја да за њих нема више никакве дражи оно што им је, тако рећи, већ пред ногама, него да их дражи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси – тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је већ победила и залудила, него је интересовало и дражило оно што равнодушно крај ње пролази, што је не гледа и не осврће се за њом.
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)