Ksenija Vlatković

Šta treba da tražite kod „zdravog“ partnera

• Osećate se smireno kad ste zajedno. Ničim ne provocira vaš nervni sistem i ne dovodi ga do ivice pucanja. Pored partnera se osećate sigurno i spokojno. Normalno je čak da se osećate pospano ili umorno jer vas ta osoba uravnotežuje.

• Ponaša se dosledno i dela mu govore više od reči.

• Otvoren je i u kontaktu sa svojim osećanjima. Ne omalovažava vaša osećanja i može da podnese teške i emotivne razgovore.

• Razume svoju prošlost i način na koji je oblikovala njegovu ličnost.

• Ume da bude opušten i razigran, ali kad treba i ozbiljan.

Za izlečenje anksioznosti u suštini je potrebno pronaći njen uzrok, obraditi ono što je zakopano ispod površine i onda uliti sebi osećaj sigurnosti.

Da bismo počeli da zaceljujemo i da biramo partnere pored kojih će nam biti dobro prvi korak je da obratimo pažnju kakav tip partnera nas privlači – jer će nam oni pokazati šta treba da zalečimo.

Suzavisnost podrazumeva zamagljivanje granica. Stiče se osećaj da ne znate gde se vi završavate a gde druga osoba počinje, što vašu povezanost čini još snažnijom i otežava raskidanje veze, jer mislite da nećete preživeti jedno bez drugoga.

Ali tek kad sam prošla svoju ličnu terapiju i sama pokrenula svoju praksu počela sam da razumem tu fundamentalnu istinu: većina nas uglavnom nema pojma šta je naš pravi problem.

Ataturk je bio prvi predsednik novoproglašene Republike Turske, osnovane 1923. Ankara je izabrana za glavni grad, a Konstantinopolj je zvanično postao Istanbul (mada je to ime poteklo od govornika grčkog jezika koji su govorili kako idu eis ten polin – „u grad“ – što se pretvorilo u Istanbul).

Anksioznost nas generalno opominje da se zbog nečega ne osećamo u potpunosti sigurno. Šta uzrokuje taj manjak sigurnosti ne mora uvek da bude jasno

Ništa me ne obraduje više nego kad neki moj pacijent doživi otkrovenje i shvati nešto što dotad nije razumeo (ja to volim da zovem terapifanija). Ponekad ti a-ha! trenuci donesu olakšanje, često su bolni, ali bez njih ne može da dođe do dublje transformacije.

Telo je instrument koji neprekidno beleži sve kroz šta prolazimo. I dok mi živimo svoj život, naše telo se neprekidno prilagođava da bismo preživeli.

Povezanost koju osećamo sa sobom najbolji je prediktor koliko snažno možemo da se povežemo sa drugima.