Endru Morton

Kad odem u Palatu na baštensku zabavu ili na svečanu večeru, potpuno sam drugačija osoba. Ponašam se onako kako se od mene očekuje. U njihovom prisustvu ne mogu da mi nađu zamerku. Radim ono što očekuju. Ono što mi pričaju iza leđa me se ne tiče, ali kad se vratim ovamo i uveče ugasim svetlo, znam da sam dala sve od sebe.

Priređivala bih baštenske zabave za hendikepirane osobe u invalidskim kolicima – što smo i uradili uoči našeg venčanja – ljudi koji nikad nisu ni videli Bakingamsku palatu a kamoli bili na travnjaku. Ali nije dopušteno da se na travnjaku nađe mnogo invalidskih kolica odjednom jer ga to uništava.

Niko mi nikada nije rekao: „Odlično ste ovo uradili.“ Zato što sam uvek imala osmeh na licu, svi su mislili da se sjajno provodim. To je njihov izbor – srećniji su kad tako misle.