Stefan Cvajg

Samo ako čovek do kraja ide, do krajnjeg, gorkog kraja, samo ako ima to veliko strpljenje, može pomoći ljudima. Samo ako pritom sebe samog žrtvuje, samo tada!“

Kad neko nesrećno ljubi, može ponekad i da savlada svoju strast, jer on nije samo žrtva svoga jada već i tvorac njegov; ne može li zaljubljeni da vlada svojom strašću, onda bar pati vlastitom krivicom.

Tek kada čovek postane svestan da i drugima nešto vredi, tek onda oseti vrednost i smisao svoga postojanja.

Kome je samo jedared podarena sposobnost da s jednim jedinim oblikom zemaljske patnje istinski saoseća, taj će pomoću te magijske pouke razumeti i sve ostale oblike, čak i one najčudnije, koji se naizgled protive zdravom razumu. T

od ovog časa počeo sam da shvatam (ono što pesnici većinom prećutkuju) da je baš u napuštenim, obeleženim, izgnanim požuda mnogo strasnija, mnogo opasnija nego u srećnim i zdravim, da je njihova ljubav fanatična, mračna, crna, i da se nijedna strast na zemlji ne propinje tako požudno, očajnički, kao baš bezizgledna, beznadežna ljubav božje pastorčadi, koja samo u ljubavi i nalazi opravdanost svoga postojanja. Da paničan krik žudnje za životom najžešće izbija baš iz najdubljeg ponora očajanja – tu strahovitu tajnu ja, neiskusan, nikada nisam mogao ni da slutim. Tek u ovom trenutku se to saznanje kao usijan nož zarilo u mene.

U svim našim radnjama taština je jedan od najjačih podstreka, a slabe prirode naročito podležu iskušenju da urade ono što spolja deluje kao snaga, smelost i odlučnost

Ne znam koliko je to trajalo. Takvi su doživljaji izvan običnog vremena; iz toga plašljivog švrljanja i milovanja strujalo je nešto opojno, zanosno, i to me je uzbuđivalo i uzrujavalo više nego onaj plahi, vatreni poljubac.

Ali između žene koja je svoju naklonost odala muškarcu i između tog muškarca treperi usijan, tajanstven, opasan vazduh. Zaljubljenima je uvek svojstvena tajanstvena vidovidost u vezi s istinskim osećanjima ljubljenog, a ljubav, po svome najprisnijem svojstvu, uvek traži bezgraničnost, i odvratno joj je i nepodnošljivo sve što je odmereno, sve umereno. U sapetom i obuzdanom osećanju drugoga naslućuje ona otpor, u nepotpunom davanju sebe skrivenu odbranu.

sam u tamnoj sobi, donekle zbunjen, kao i uvek kad čovek nešto odlučno učini, a prethodno nije u sebi odlučio

sam u tamnoj sobi, donekle zbunjen, kao i uvek kad čovek nešto odlučno učini, a prethodno nije u sebi odlučio