Jasenka Lalović

Sirotinju ne oda prazan stomak, no ono što mu je na noge

Džaba budu krvne veze kad im kroz žile ne teče ośećaj kojim se svoji ono bližnje. Lako se ljudi odalje. Negledanjem, nespominjanjem… Još lakše se preobrati u bezośećaj. Kad se izbrišu śećanja, onda prestanu i spominjanja, a kad se izbriše čeljade, tada ka da ga nema.

U najviše se broje one glasne što vazdan naglas jade. One druge ne postoje.