Viržini Grimaldi

Lepota sveta upravo nas je nokautirala.

Tuga onoga koga volimo udvostručuje našu.

Roditelji su hodači po žici. Hodamo po toj niti rastegnutoj između „previše“ i „nedovoljno“, držeći u rukama paket s oznakom „lomljivo“.

Tokom celog našeg života, procenjujemo ono što nam se događa, radujemo se ili tugujemo. Međutim, do poslednjeg trenutka ne znamo da li je zaista bilo razloga za radost ili za tugovanje. Ništa nije zamrznuto u vremenu, sve evoluira. Ne budi tužna danas, jer je možda to što ti se dogodilo velika sreća.

Ako bih ostala kod kuće, morala bih da ubijem vreme, a znaš da sam ja veliki protivnik nasilja.

Ako samo gledate nekoga ko jede, ne možete tako utoliti glad.

Nadam se da, ni kad ostarim, neću biti stara.

Volite je bolje nego što sam ja umeo da volim svoju majku. Svakog dana unesite u njen život jednu radost, to vam kažem iz dubine svog kajanja, s vrha svoje žalosti.

Alber Koen, Knjiga o mojoj majci

Roditelji su hodači po žici.

Bolan je taj prelaz između detinjstva u adolescenciju, kad se iluzije raspršuju, a snovi razbijaju o zid realnosti. Žalim za onom udobnom naivnošću, onim ušuškanim svetom u kom sve ružno nestaje kad prespavaš. Žalim za onim vremenom kad još ništa nisam znala, za onim mehurom čije su zaštitne zidine bili mama i tata.