Đulio Leoni

postoje zvukovi bogatstva i zvukovi siromaštva

Od oluje zvukova koja je besnela u pustoši njegove duše uzaludno je pokušavao da se uhvati za jedini plemeniti ton koji je čuo u poslednje vreme – udarce zvona s gradske katedrale

a kasnije nemogućnost da u drugima nađe dovoljno bistro ogledalo u koje bi pretočio sopstvene slike, pa je na kraju završio kao vlastito ogledalo. I dalje je tako.

Mi koji se borimo da se dan ne ugasi

Svet se promenio, a njegova partija i on lično su u velikoj meri zaslužni za tu promenu. Ljubaznosti Lepog doba su nestale, a s njima i viteštvo koje je još bilo na delu u Velikom ratu

Zlato, gosparu Aligijeri! Jesi li čuo nebesku harmoniju u kojoj venecijanski dukati odzvanjaju zajedno sa forintama iz tvog grada, bezanti iz Konstantinopolja pevaju u duetu sa carskim avgustalima, a paganski dinar se priključuje pesmi? Jezik nije ni latinski ni grčki, ni franački ni tevtonski – to je jezik prvog doba i svi ga razumeju!

Zlato, gosparu Aligijeri! Jesi li čuo nebesku harmoniju u kojoj venecijanski dukati odzvanjaju zajedno sa forintama iz tvog grada, bezanti iz Konstantinopolja pevaju u duetu sa carskim avgustalima, a paganski dinar se priključuje pesmi? Jezik nije ni latinski ni grčki, ni franački ni tevtonski – to je jezik prvog doba i svi ga razumeju!

Horacija i njegovo ut pictura poesis, ideju da je poezija slika u stihovima

Ovo je vaša sudbina, a ja vam je objavljujem u jasnoći onog koji vidi vekove. Verujete da ste u vaše delo stavili čitavo nebo i čitavu zemlju, ali ništa od toga neće preživeti sud vremena. Samo će ono što govorite iz vaše ljudske krhkosti ostati u svestima. I to će biti vaš trijumf, ali tek kada sve ono u šta ste verovali bude prepušteno zaboravu.“