Goran Živaljević

Ne postoji stvar koja ruši, ne Službu, nego državu, više od toga da kriminalac u odelu ministra galami i preti operativcu BIA u kabinetu direktora BIA, zato što je ovaj napisao podatak o korupciji i lopovluku.

Faktički, KT-3 je bio mesto gde su se proveravali delovi sistema i ljudi koji su se negde pogrešno ukrstili sa Službinim (Jovičinim) interesovanjima. Da li su ta Jovičina istraživanja i ukrštanja iz ove zanimljive kancelarije uvek bila u punom sadejstvu sa Miloševićem, to je već drugo i ne lako pitanje. Možda u početku i nisu, ali u krajnjoj instanci Milošević je bio neko ko je krajnji korisnik tih informacija i kasnijih analiza. Vreme i način na koji su mu one predočene, to je već bio deo Jovičine kombinatorike, kreacije i diplomatije.

Ona floskula o prezumpciji nevinosti, u slučaju srpske Službe (kako god se ona zvala) preokrenuta je u pretpostavku krivice, pa je i sama pripadnost Službi dovoljan dokaz da ste kriminalizovani psihopata koji voli ratove, mrzi sve što je normalno i živi u svom izopačenom svetu, sanjajući gulage i vlast KGB-a.

Lojalnost je lepa osobina, samo pre toga moramo da identifikujemo ko je ko u datom momentu i kome ste lojalni.

Jer, kao što je pametno rečeno, vrhunski patriotizam je kad štitite svoju državu od vlasti.

Ne, večni plamen srpske Službe predstavlja onu vrstu lojalnosti profesiji i svojoj zemlji koja ide dotle da ponekad postane nelojalnost lošoj politici.