Kejt Marfi

Društvene mreže svima su dale virtuelni mikrofon da bi svi mogli da emituju svaku svoju misao, a uz to su svima dale i sredstva za uklanjanje svakog stanovišta suprotstavljenog njihovom.

Sposobnost za slušanje zamenili smo sposobnošću da svakog sprečimo da se upusti u razgovor s nama, naročito one koji se ne slažu s nama ili ne izlože dovoljno brzo poentu svoje priče.

Štaviše, najaktivniji korisnici društvenih mreža i najaktivniji komentatori na veb-stranicama obično spadaju u jedan poseban tip ličnosti, koji nije reprezentativan za većinu. To su, naime, ljudi koji su a) uvereni u to da svet treba da čuje njihovo mišljenje i b) koji imaju vremena da ga redovno iskazuju. Naravno, ono što pobuđuje najviše zanimanja i pažnje na internetu jesu šokantne izjave, izvrgavanje nekog ruglu i preuveličavanja raznih događaja ili komentara. Objave koje su neutralne, umerene ili odmerene obično se neće proširiti internetom niti će biti citirane u medijima. Time se deformiše dijalog i menja smisao razgovora, postaje neizvesno koliko iskazana raspoloženja i misli tačno odražavaju ono što bi ljudi rekli u prisustvu stvarnog, pažljivog slušaoca.

Niko od nas nije dobar slušalac stalno. U prirodi je čoveka da ga ometa sve ono što mu se vrzma po glavi. Slušanje iziskuje trud. Slično je čitanju u tom smislu da nekad nešto pažljivo pročitamo a nekad preko nečega samo ovlaš prelazimo, u zavisnosti od okolnosti. Međutim, sposobnost da pažljivo slušamo, poput sposobnosti da pažljivo čitamo, propada ako je ne upražnjavamo dovoljno često

Evo loših ponašanja slušaoca koja se najčešće navode:

• Prekidanje sagovornika

• Nejasni ili nelogični odgovori na ono što je upravo rečeno

• Gledanje u mobilni telefon, sat, gledanje naokolo po prostoriji ili na bilo koji način odvraćanje pogleda od govornika

• Vrpoljenje (lupkanje po stolu, stalno menjanje položaja, kuckanje olovkom, itd)

Najbolji slušaoci usmeravaju svoju pažnju i angažuju druga čula da bi mogli pažljivo da slušaju. Mozak im brzo radi da bi obradio sve podatke koje prima i otkrio značenje, a time otvorio vrata razumevanju, kreativnosti, saosećanju i znanju. Razumevanje je cilj slušanja, a da bi se do njega došlo mora da se uloži trud.

Kada slušate i stvarno razumete osobu koja govori, vaši moždani talasi i moždani talasi te druge osobe bukvalno su sinhronizovani.

Želja da nam moždana aktivnost bude potpuno usklađena s moždanom aktivnošću druge osobe, da budemo povezani s njom, jeste bazična želja i počinje s rođenjem.

Evolucija nam je dala kapke da bismo mogli da zatvorimo oči, ali nije nam dala ništa slično da zatvorimo uši. To ukazuje da je slušanje suštinsko za naš opstanak.

Slušanje je zanemareno usvojeno dete istraživanja u komunikaciji, kojeg su odgurnule na stranu istraživanja o efikasnom izražavanju, besedništvu, vođenju argumentacije, ubeđivanju i propagandi.