Ivo Andrić

Тако обично бива. Они које желимо да видимо не долазе

у часовима кад на њих мислимо икад их највише очекујемо, а

појављују се у неком тренутку кад смо мислима најдаље од

њих. И нашој радости због поновног виђења треба тада времена да се дигне са дна, где је потиснута, и појави на површини

. И све се сводило на једно: постоје два света, између којих нема и не може бити ни правог додира ни могућности

споразума, два страшна света осуђена на вечити рат у хиљаду

облика. А између њих постоји један човек који је, на свој

начин, у рату са оба та зараћена света