Simonida Milojković

Prvi put kad kupiš heroin, kupi i mrtvački sanduk jer će ti veoma brzo zatrebati, a tvoji neće imati para da ti ga kupe pošto ćeš im sve raskućiti i rasprodati“

Ne, to nije bio seks! Bilo je to sudaranje dva svemira, spajanje dve duše zarobljene u različitim telima, eksplozija želje, odvajanje od sebe i spajanje sa drugim bićem

Pre nego što sam naučila da čitam i pišem, savladala sam važnu životnu lekciju: kada tata jako miriše na duplu ljutu, ne izlazi mu na oči da ne dobiješ batine.

Marko se na trenutak okrenuo, a pogledi su nam se sreli.
– Volim te – prošaputala sam i poželela da umrem

Da, prepoznaju trgovci drogom kada neko dođe da kupi sopstvenu smrt. Ali šta ćeš, mušterija je uvek u pravu, a i ko još meša posao i emocije

Ako moram da biram između toga da budem povređena ili da ja nekoga povredim, uvek biram ovo prvo. Dođe i prođe sve… Vreme je najbolji lekar. Zarastu rane; manje brže, veće sporije. Ali sve zarastu vremenom, pa se i ne poznaju, kao da ih nije ni bilo. Ali kad ti drugog povrediš, njegove posekotine i modrice izrezbare se na tvojoj duši. A taj organ ne možeš namazati pantenolom i hepatrombinom, to ne zarasta. Ništa nas toliko ne osakati kao bol koji smo drugom naneli.

Keze se i likuju što su u partiji života, i sa lošim kartama, odlično prošle. Bolje nego što zaslužuju.

Ej, njega ćeš preboleti, ali izgubljeno dostojanstvo nećeš. Treba, bre, ženo, da gledaš sebe u ogledalu do kraja života. I da se raduješ svom liku, a ne da sklanjaš pogled pred krpom koja se ponižavala zbog svakog čovekolikog majmuna koji joj je lažnim obećanjima slomio srce!

Od svih nauka, zanata i veština, savladao je jedino – manipulaciju

Oko tri ujutru nabacila sam osmeh zvani „mnogo sam dobra riba i svesna sam toga“