Dž.K. Rouling

Nemate pojma kol’ko – reče Hagrid tiho. – Nikad nisam bijo na mestu nalik tome. Mislijo sam da sam poludeo. Stalno su me progonile užasne misli... dan kad sam izbačen s Hogvortsa... dan kad mi je ćaća umro... dan kad sam mor’o da pustim Norberta da ode...

Svečano se zaklinjem da smeram neki nestašluk.

Misliš li da nas mrtvi koje smo voleli ikada zaista napuste? Zar ne misliš da ih se prisećamo mnogo jasnije nego ikad u trenucima kada smo u velikoj nevolji?

Ako si bio bolji pacov no što si bio čovek, to nije nešto čime se treba ponositi, Pitere

– Šta to bi?

– Ili vrlo velika mačka, ili izuzetno mali tigar – reče Hari.

orao sam nešto da učinim. Ja sa

orao sam nešto da učinim. Ja sa

Soba je bila pretrpana brojnim stolicama koje su tu ostale posle sastanka, a između njih je stajao veliki drveni sto prekriven svicima pergamenta, peharima, praznim vinskim flašama, i hrpom nečega nalik na prnje.

Sada je noć, Dadlice. Tako zovemo kada se ovako smrači.

Batali sada Statut o tajnosti, ionako će se dići velika frka, pa nek’ nas onda makar obese zbog zmaja, kad nas već jure zbog jajeta