Dž.K. Rouling

Mladost ne može da zna kako starost misli i oseća.

Nisam ni sanjao da ću ikada imati takvu osobu kraj sebe.

nedelja koja je prošla otkako je poslednji put video Sirijusa kao da je trajala mnogo, mnogo duže. Protezala se kroz dva različita sveta; jedan u kojem se nalazio Sirijus, i drugi u kojem ga više nema.

Nađoše i težak medaljon koji niko od njih nije uspeo da otvori, nekoliko drevnih pečata i, u jednoj prašnjavoj kutiji, orden Reda Merlina prve klase, koji je bio dodeljen Sirijusovom dedi „zbog njegovih usluga Ministarstvu“.

Ne bih rekao – reče Ron sumnjičavo, takođe se zagledavši u plafon. – Uvek su govorili da samo

Dambldor zausti da nešto kaže, ali zatim ponovo zatvori usta. Iza Harija, Feniks Foks ispusti dubok, nežno melodičan usklik. Hari se silno zbuni i postidi kad iznenada shvati da Dambldorove jarkoplave oči deluju prilično vlažno, te se žurno zagleda u svoja kolena. Međutim, kada je progovorio, Dambldoru je glas bio posve smiren.

– Veoma sam dirnut, Hari.

I znao je, ne znajući odakle to zna, da je Feniks nestao, da je napustio Hogvorts zauvek, baš kao što je Dambldor napustio školu, napustio ovaj svet... napustio Harija.