1. Svaka osoba ima punu i nedeljivu odgovornost za ono što se u razgovoru događa;
2. Intenzivno slušanje, s verovanjem u potencijalnu mudrost osobe koja govori;
3. Volja da otkrijemo sebe, što znači da smo spremni i da hoćemo da razgovaramo o svojim mislima i osećanjima.
4. Posmatranje sebe i prekidanje refleksnog modela odbrana–napad;
5. Pitanje kao klica nove spoznaje;
6. Zajedničko ćutanje, kao povezanost s onu stranu reči, olakšava nam da posmatramo sebe i sopstvene unutrašnje reakcije;
7. Otvorenost za tok i rezultat razgovora.