Peter Voleben

veliki broj stabala stvara ekosistem koji amortizuje ekstremnu vrućinu i hladnoću, sakuplja veliku količinu vode i proizvodi veoma vlažan vazduh. U takvom okruženju drveće živi zaštićeno i može dostići duboku starost

Pre svega drveće na naročito dobro natopljenom zemljištu. Ono ne zna za ograničenja u potrošnji i rasipa vlagu, tako da u jednom trenutku obično najsnažniji, najveći primerci plaćaju ceh takvog ponašanja.

Ako je drveće sposobno da uči (a to se može lepo uočiti), postavlja se pitanje gde pohranjuje stečeno znanje i odakle ga može ponovo izvući.

Gljive su zato najveća poznata živa bića na Zemlji.

jer konci gljive urastaju u nežno, fino korenje.

Gljiva prožima i obavija ne samo korenje nego rasprostire mrežu na okolno šumsko zemljište.

Pritom izlazi van granica uobičajenog područja širenja korenja i raste do drugog drveća. Ovde se spaja sa njihovim uortačenim gljivama i korenjem. Stvara se mreža preko koje se intenzivno razmenjuju hranljive materije (vidite poglavlje Socijalna ustanova), pa čak i informacije, na primer o predstojećem napadu insekata. Otuda su gljive nešto kao šumski internet.

One traže za svoje usluge do jedne trećine ukupne proizvodnje!

filtriranje teških metala

lisičarka, dobro se slažu sa mnogo vrsta: sa hrastom, bukvom ili smrekom.