Džodi Elen Malpas

A ljubav nije uvek lepa. Nekad je tragična. Uglavnom je tragična. Ona te povređuje, kida iznutra, jebeno guši, ali je i jedino što može ponovo da te vrati u život. Ona je sadističko đubre koliko i najplemenitije, najutešnije osećanje na svetu. I zbog nje sam preživeo – zbog svoje ljubavi, naše ljubavi. Ako sam išta naučio, onda je to da vreme ne čeka nikoga. Ono teče dalje bez obzira na to jesi li zadovoljan životom koji si vodio ili time kuda vodi. Ne možeš ga zaustaviti. Samo moraš da koristiš ono što ti život donosi i trudiš se da bude što bolji. Da promeniš pravac prema onome što želiš.

Verujem da si gospodar svoje sudbine – život ti određuju sopstvene odluke i postupci. Nažalost, odluke i postupci drugih takođe utiču na tvoj život i nekad si nemoćan da to sprečiš.

Nažalost, odluke i postupci drugih takođe utiču na tvoj život i nekad si nemoćan da to sprečiš.

Ne znam je li to pravi odgovor, ali polako sam ušla u stan.

Brzo se okrenuo, iznenađen i namršten.

„Kako bi me grdio?“, promrmljala sam mu uz majicu.

Dvadeset prvo poglavlje

Dvadeset drugo poglavlje

Dvadeset treće poglavlje

Dvadeset četvrto poglavlje