Viktor Igo

„Zar život nije čudna drama u kojoj se mešaju dobro i zlo, lepo i ružno, visoko i nisko?“

Tragičan požar u kome su 15. aprila 2019. mnogi delovi Bogorodičine crkve (na francuskom Notre Dame) u Parizu trajno uništeni ili teško oštećeni vratili su u Francuskoj u žižu čitalačkog interesovanja roman Bogorodičina crkva u Parizu Viktora Igoa.

Ali u svakom slučaju, ma kakva bila budućnost arhitekture, ma na koji način naši mladi arhitekti rešili jednoga dana pitanje svoje umetnosti, dok se ne pojave novi spomenici, čuvajmo stare. Ulijmo narodu, ako je mogućno, ljubav prema narodnoj arhitekturi.

Nije potrebno posebno naglašavati koliko je u samom romanu Igo govorio o porazu arhitekture i pobedi pisane reči, najavljujući smenu civilizacija, jer piščevo „ovo će ubiti ono“ znači „knjiga će ubiti građevinu“.

a odao bezazlenom divljenju

usred pobožne tišine,

bilo pažljivijeg uva, uzbuđenijeg srca, nepomičnijeg oka, opruženijeg vrata,

snim izmenama. Izlaganje, malo dugačko i malo prazno, to jest po pravili

parrhisia na grčkom znači sloboda govora

plemenitoj prirodi pesnika