Viktor Igo

Ali u svakom slučaju, ma kakva bila budućnost arhitekture, ma na koji način naši mladi arhitekti rešili jednoga dana pitanje svoje umetnosti, dok se ne pojave novi spomenici, čuvajmo stare. Ulijmo narodu, ako je mogućno, ljubav prema narodnoj arhitekturi.

„Zar život nije čudna drama u kojoj se mešaju dobro i zlo, lepo i ružno, visoko i nisko?“

Tragičan požar u kome su 15. aprila 2019. mnogi delovi Bogorodičine crkve (na francuskom Notre Dame) u Parizu trajno uništeni ili teško oštećeni vratili su u Francuskoj u žižu čitalačkog interesovanja roman Bogorodičina crkva u Parizu Viktora Igoa.

Nije potrebno posebno naglašavati koliko je u samom romanu Igo govorio o porazu arhitekture i pobedi pisane reči, najavljujući smenu civilizacija, jer piščevo „ovo će ubiti ono“ znači „knjiga će ubiti građevinu“.

Ako čitalac pristaje, mi ćemo pokušati da mislima predstavimo utisak koji bi osetio s nama kad bi prekoračio prag ove velike dvorane i našao se usred ove svetine u raznolikom odelu.

Ako čitalac pristaje, mi ćemo pokušati da mislima predstavimo utisak koji bi osetio s nama kad bi prekoračio prag ove velike dvorane i našao se usred ove svetine u raznolikom odelu.

Ako čitalac pristaje, mi ćemo pokušati da mislima predstavimo utisak koji bi osetio s nama kad bi prekoračio prag ove velike dvorane i našao se usred ove svetine u raznolikom odelu.

Kako bih se rado udavio da voda nije tako hladna!

Ali on nije bio toliko primitivan da živi tri stotine godina,

Ništa ne daje toliko odvažnosti kao prazan džep.