Miroslav Antić

јесмо ли ово ми, или тек наша варљива

излапела могућност

Издалека, звезде се чују као васиона.
Издалека, птице се чују као јато.
Издалека, људи се чују као човечанство.

Није довољно само чути.
Треба се сетити ушима.
Треба имати смисла за бесконачност близине.

Ко нема такво ухо – нема слуха.
Ко нема слуха – нисам сигуран да је живео.

да пребродиш тренутак,
јер тренутак је страшнији, тежи и дуговечнији
и од времена и од вечности