Novih 147 priča iz zanimljive istorije Srba

Први српски телевизор, назван „Тесла 59 ТВ“, имао је екран дијагонале 43 центиметра, и био тежак целих 20 килограма. Имао је 12 канала, а слика је постојала само на једном. Укључивао се у струју преко уређаја званог „стабилизатор“. Направљен је у фабрици Никола Тесла у Београду, а онда је политичком одлуком, производња пребачена у Ниш.

Најпродаванији апарат Електронске индустрије из овог града био је „амбасадор“, а ТВ пријемници прављени су и у Загребу (РИЗ – Радио-индустрија Загреб), Крању (Искра), и Бањалуци (Чајавец). Кад је почела производња колор телевизора, у прави план је избило Горење из Словеније.

Глушчевић се после рата вратио у Париз, али му Французи нису заборавили сарадњу са Немцима. Ухапшен је 1919. године, а од Београда је затражена документација да би му они судили. Влада коју је водио отац његовог ортака Радета Пашића, одбила је да то учини.
Штавише, 1923. године суд у Краљевини СХС Глушчевића је ослободио свих оптужби, а заплењена платина му је враћена!
Раде Пашић, наравно, није ни излазио пред суд.

Те 1868. године Београд је имао око 25.000 житеља. „Улице су уске, кривудаве, нечисте и неосветљене, али жеђ за просветом, културом и науком букти у ослобођеној земљи.“

1958. огласиће се експериментално Радио-телевизија Београд, а од 28. новембра те године програм ће се емитовати стално.

Семафор на раскрсници код Лондона постављен је 1953

1939. године Београд и Југославија су на углу Булевара краља Александра и Таковске, код Главне поште, добили свој први семафор

Руски цар, Грчка краљица,

данашњем Тргу републике, било је шеснаест кафана

Милош је одмах по доласку на власт увео порез за механџије и обавезу добијања дозволе за рад. Мало касније, прописом је раздвојио механе од кафана. У овим првим је могло да се добије преноћиште и храна, док се у кафанама служило само пиће.

таваница је била толико ниска да гости нису могли да се усправе.