Vodić kroz ljubavnu istoriju Beograda

Kad se rodilo prvo unuče, Matija i Margarita Ban odlučili su da se povuku u vinograd na Golom brdu, gde su izgradili vilu u kojoj je Matija umro 1903. godine: njemu u čast ceo taj prilazni deo Beogradu potom je nazvan Banovo brdo.

Čovek koji ne prođe kroz ljubav, ipak nije živeo.

Svaki čovek je i središte i rub i zato je osuđen na slobodu, ali i na besmrtnost jer jedan duh prožima svemir i svaku njegovu tvar i onda smrti nema, već samo prelivanja organskih stanja.

Dokument može biti i usmen, ima i dokumenata bez reči, kao što je zelena fotelja u kojoj je sedeo kralj Aleksandar u Novopazarskoj 5… „Izvolite, sedite“, ponudi ljubazna gospođa, čuvar porodičnih starina.

Narodu je važnije da u društvu vlada pravda nego obrazovanost“, podučavao je na robijaškom univerzitetu Moša Pijade.

„Vreme teče kad ste vi tu. Stane kad odete.“

Ujaku u stvari uopšte nije bilo jasno šta to njegova dobrostojeća sestričina vidi u nekome ko nije ni kauboj ni rančer. Na te dve osnovne grupe je delio uspešne muškarce. Kauboji imaju muževne pokrete, privlačnost osunčane kože, hrabrost, a rančeri – moć onoga što su stekli

Ti normalni koji vam dolaze na poslepodnevnu kafu tako uglađeni i spremni na laku konverzaciju samo vešto prikrivaju svoje tajne ličnosti. Budite sigurni. Nema čoveka u kojem barem dvoje ne mlati rukama i ne peni dok se natežu hoće li na ovu ili onu stranu

Niko nije normalan, takvi ne postoje. Normalni ljudi su mit građanskog društva, da znate, njih nema u stvarnosti“

Niko nije normalan, takvi ne postoje. Normalni ljudi su mit građanskog društva, da znate, njih nema u stvarnosti“