Dobrica Ćosić

Vreme smrti – knjiga II: Suvoborska bitka

Notify me when the book’s added
To read this book, upload an EPUB or FB2 file to Bookmate. How do I upload a book?
  • b8887132247has quoted2 years ago
    војска не верује истини, онда треба батину употребити. Имаш власт и моћ, па казни, удри ко не верује. Никог дуго не боли кад је бијен за истину. Он ће тада веровати да су старешине праведне. А од уживања те правде, нема, мој господине, већег задовољства за човека
  • b8887132247has quoted2 years ago
    Напаћен човек, мој господине официру, више воли да га добрим превариш но да га у муци са злом истином оставиш.
  • b8887132247has quoted2 years ago
    Та надмоћност о којој говорите увек ће бити на непријатељској страни. Она је претпоставка његовог нападачког и оперативног плана. Да није ње, Аустрија не би ни напала Србију
  • Jelenahas quoted3 years ago
    После победе над Турском и Бугарском и сада над Аустроугарском, ми смо Срби постали у историјском смислу потпун народ. Имамо и велике поразе и велике победе. Освојили смо право на достојанство. И на заблуде. Да. У нашој историји, господине војводо, постоји све што постоји у историји великих народа. Значајне истине и дубоке тајне. Велике личности, моћни људи. Стекли смо услове за велику књижевност, уметност, мудрост. Знајте, господине војводо, ако један народ нема велике књиге о себи, то је доказ да нема шта ни да памти.
  • Jelenahas quoted3 years ago
    кад мали победи великог, кад слабији порази моћнијег од себе, сме ли се сутра добру надати? Не. Тај ће бити свирепо кажњен и за нарушени закон овог света. Сме ли у мир веровати Србија која порази Аустроугарску царевину? Чека нас освета. Неминовна освета.
  • Jelenahas quoted3 years ago
    А колико су tек несрећна наша браћа Срби и Хрваtи у аусtријским униформама, који нас убијају dа pроdуже своје роpсtво, које убијамо раdи њиховоg ослобођења!
  • Jelenahas quoted3 years ago
    У tом разумевању сtраха, у tом pосеdовању живоtоносноg сtраха, у моћи њеgовоg коришћења, саdрже се и храбросt, и инtелиgенција, и pошtење живљења. Заисtа је беdно и gлуpо, неpравеdно је у сtвари, dелиtи љуdе на храбре и кукавице. Онако како се цени храбросt, pравеdно је и муdро цениtи и сtрах у љуdима. Јер се и сtрахом оpсtаје и живи. Сtрахом свакако више и чешће неgо храброшћу. И tреба љуdе учиtи сtраху као знању, као врлини, као сpособносtи.
  • Jelenahas quoted3 years ago
    После раtа биће још више злих љуdи. Неpошtени биће још неpошtенији. А несрећни биће још несрећнији. Јер свакој љуdској моћи и pоtреби dа чини зло, и свакој нашој муци и tузи, раt dоdаје разлоg и pраво dа буdу већи, dа буdу уpорнији но шtо јесу.
  • Jelenahas quoted3 years ago
    Нама Србима је судбина да ратујемо само против јачег. Али ви ћете нашој измученој војсци повратити веру у правду. У правду отаџбине. А отаџбина без правде не заслужује велико жртвовање. Без правде отаџбине, њена слобода нема значаја за људе.
  • Jelenahas quoted3 years ago
    Поштовање се мучно стиче. Тако мислим. Оно се не наслеђује, као имање. Не може ни да се купи. Као чин и задовољство. Никаквом силом не може да се постигне. Не можеш ни да га измолиш. Најгоре је с поштовањем, мој господине водниче, што се оно најтеже сачува. Отму ти га људи, поједе ти га време.
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)