Civilizovani do bola

Ono što smatramo da je istina jeste ono što verujemo. Ono što verujemo zasnovano je na našoj percepciji. Ono što percipiramo zavisi od onoga za čim tragamo. Ono za čim tragamo zavisi od onoga što mislimo. Ono što mislimo zavisi od onoga što percipiramo. Ono što percipiramo određuje ono što verujemo. Ono što verujemo određuje ono što smatramo istinom. Ono što smatramo istinom – to je naša stvarnost.“

Slavni teorijski fizičar Dejvid Bom opisao je 1977. godine svoj osećaj kruženja kovitlaca obrazovanog od naših verovanja i onoga što doživljavamo kao stvarnost: „Stvarnost je ono što smatramo da je istina.

U intervjuu objavljenom u Sajensu Dejvidu Nikolsu, jednom od osnivača Istraživačkog instituta Hefter, velikom pristalici istraživanja o psihodeličnim supstancama, postavljeno je pitanje o „stvarnosti“ terapeutskog pristupa koji obuhvata psihodelike. Nikols je odgovorio: „Ako to ljudima pruža mir, ako im pomaže da mirno umru s prijateljima i porodicom pored sebe, meni nije važno da li je stvarno ili je iluzija.“ Zaista, razlika između „stvarnog“ i „iluzije“ počinje da se rastače pod takvim okolnostima.

slavni pisac naučne fantastike Filip Dik je rekao: „Stvarnost je ono što ne prođe čak i kada prestanete da verujete u to.“

Naučiti da prihvatimo ono čega se najviše plašimo suštinski je korak na putu ka životu koji vredi živeti.

Depresija („U čemu je svrha? Previše sam umoran.“

Prihvatanje („Mogu ja da izađem s ovim na kraj.“)

Prihvatanje je stanje koje se postiže kada pobedimo strah i ljubav se ponovo pojavi kao mogućnost. Sve prethodne faze su manifestacija narastajuće panike, usredsređenosti na ono što smo izgubili umesto na ono što nam ostaje ili ono što je dobijeno.

U svom klasičnom delu O smrti i umiranju Elizabet Kibler-Ros utvrđuje pet faza bola kroz koje većina ljudi prolazi kada treba da prevaziđe gubitak – bilo ljubavne veze, bliskog prijatelja, posla ili samog života. Kad jednom naučite koje su to faze, počećete da ih viđate svuda.

Poricanje („Sigurno su pogrešili u laboratoriji.“)

Gnev („Zašto ja? Nije pošteno!“)

Cenkanje („Obećavam, promeniću se.“)

Lovci-sakupljači svet vide kao pun živih duhova, predusretljiv i darežljiv. Zemljoradnici ga pretežno vide kao neživ, zastrašujući i škrt. Bogovi lovaca-sakupljača su mnogobrojni, blagonakloni i neposredno pristupačni svakome; zemljoradnički Bog je usamljenik, gnevan i ljubomoran. Ono malo što imaju lovci-sakupljači dele bez suzdržavanja. Poljoprivrednici su naučeni da imetak gomilaju i da ga brane do smrti. Lovci-sakupljači mahom jedni u drugima gledaju sadrugove u uzajamno korisnim odnosima, zemljoradnici su skloni da vide jedni druge kao suparnike u igri u kojoj jedan dobija samo ako drugi gubi.

Istoričari su postavili hipotezu da bi psihoaktivne pečurke mogle da budu soma iz drevnih hinduističkih Veda i νηπενθές (nepente), lek što odgoni tugu i pruža zaborav, koji Homer spominje u Odiseji. Upotreba takvih supstanci u šamanskim društvima još od davnina dokumentovana je sve od Arktika pa do vlažnih džungli u slivu Amazona.

Istoričari su postavili hipotezu da bi psihoaktivne pečurke mogle da budu soma iz drevnih hinduističkih Veda i νηπενθές (nepente), lek što odgoni tugu i pruža zaborav, koji Homer spominje u Odiseji. Upotreba takvih supstanci u šamanskim društvima još od davnina dokumentovana je sve od Arktika pa do vlažnih džungli u slivu Amazona.