Kako postajemo ono što smo postali

A ti se narode, da prostiš na izrazu, jebi kad si glup. Za bolje nisi. I trpi, bolje ni ne zaslužuješ.

Savršeni svijet postoji, ali nikada dulje od trena.

Pa nije ti država, otadžbina kako ti je ovi gore zovu, onaj ugojeni general. Nije ni pop, ni žandar, ni kralj. Otadžbina ti je narod. Ti si, Milosave, otadžbina. Ti si država. I oni tebi treba da služe, ne ti njima.

žitelj beogradske varoši koji nije znao za njenu tragičnu sudbinu. Poreklom iz ugled

Nekada je sanjao da će biti samo običan čovek sa mnogo sreće.

Poslednja slikareva misao. Život je, zapravo, jedno tužno ništa.

Opet, ništa od svega toga ne mora biti istina. Možda on zaista voli svoj posao. I to je moguće. Možda je ovo vrhunac njegovih ambicija, nešto o čemu je dugo sanjao.

Nažalost, mi ne možemo ništa pouzdano reći o tome. Mi ni ne znamo njegovo ime. Tek ne gde živi. Dobro, Beograd je svakako u pitanju, ali da li on ima stan ili kuću? Ili je možda iznajmljuje? Da li živi u centru ili predgrađu? To bi nam olakšalo posao, ali eto, mi možemo samo da nagađamo. Kao što samo možemo i da nagađamo da li on ima nekoga. Živog oca ili majku. Sestru ili brata. Ženu i decu. Ili je možda oženjen, ali bez poroda. Ili je možda večiti momak. Ili možda voli momke. Sve je to moguće. A opet ništa od toga ne mora biti istina.

deja da istoriju stvaraju veliki ljudi

besmislena je sa stanovišta naroda.

Pravi heroji su oni koji su se odupirali [...]

Hilari Mantel, Smrt – poslednje utočište

ne, nije ovo fraza razočaranih romantika, ljutitih na život koji je srušio njihove iluzij

Poslednji dani leta

oslednji dani leta

Istorija je izveštaj, uglavnom pogrešan, o događajima,

uglavnom nevažnim, koje su izveli vladari,

uglavnom nitkovi, i vojnici, uglavnom budale.

Embrouz Birs, Đavolov rečnik