Knjiga od peska

sam Borhes, više nego beskonačan pisac, šta god to značilo, bio je beskonačan čitalac

Poneo se kao kukavica, ali znao je da on to nije. Sporim korakom se vratio kući

Kao strasnom čitaocu novina, bilo mu je teško da se odrekne tih muzeja kratkotrajnih malenkosti

Iz dna duše su mu nedostajali prijatelji, a znao je, bez gorčine, da on njima ne nedostaje, s obzirom na svoju nesavladivu uzdržanost.

Čovek zaboravlja da je mrtvac koji razgovara s mrtvima

Osetio sam ono što osećamo kad neko umre: tužnu, premda već beskorisnu svest da nas ne bi ništa koštalo da smo se lepše ponašali.

– Majstore, provozaćemo se gradom. Vozite nas kud hoćete.

pozivao na Plinija Mlađeg, po kome ne postoji tako loša knjiga da u sebi ne bi sadržala i nešto dobro

Opažam da starim; nepobitan znak jeste činjenica da me novosti ne zanimaju i ne iznenađuju, može biti zato što uviđam da u njima nema ničeg suštinski novog i da su sve to samo bojažljive varijacije.

Pesma više dobija na vrednosti ako pogodimo da je ona izraz strasne želje, a ne povest nekog događaja.

Zagledao se u mene