Vozeći pariškim ulicama i bulevarima, Nol Nimen se smeškao samom sebi. Čitav mesec dana se pripremao da bude »izvršilac« novog »gazde« ili više njih. On je jednostavno bio iznajmljen, ali zato ne i nesamostalan. Organizacija kojoj je pripadao bila je svetska družina, jer više nisu mogle da opstanu organizacije opredeljene i tako izgrađene da posluju na teritoriji jedne, ili samo nekoliko država. Sve je poprimalo svetske razmere, pa i organizacija, možda jedna od mnogih koje postoje i šire svoje pipke na ceo svet, kojoj je on pripadao.
I tako, sada je bio spreman i znao je šta mu je prvi »posao« za novog »gazdu«. Dvadeset hiljada dolara već je bila na njegovom tajnom računu u Švajcarskoj. Pre tri dana je to proverio. Znao je da će ugovor biti u svemu poštovan. Samo je ostalo da on pokaže svoje sposobnosti. A on je kao plaćeni revolveraš, kao ubica, ali i kao organizator već bio »svetska marka«. Znalo se da postoji takav čovek koji nosi nadimak Tempster, a mnogi su mislili da mu više odgovara nadimak Tempest1.
