Ljudski aparat

Brutalna surova govnjiva slika nase danasnjice zapravo koja pogadja pravo u srz problema. Ali posto odavno nemamo oci da vidimo i usi da cujemo, dzaba nam svaki poziv na budjenje svesti.

Interesantna zamisao, ali u svemu na granici karikaturalnog (možda je to i bila namera)... Za mene, previše crna i ogoljena slika naše svakodnevice.

Umesto da vlast damo u šake superkompjutera koji će sami proračunavati budžete, tendere, nivoe zagađenja i zakone, mi i dalje biramo korupciju, pokvarenost i slabosti ljudskog faktora. Plašimo se da kompjuter ne postane svestan sebe i izračuna da je bolje da nas istrebi, a nikome ne pada na pamet da je taj superkompjuter možda u pravu i da su ljudi samo virus koji je destruktivan!

Surovi prikaz naše stvarnosti, pisan jednostavnim jezikom. Čita se za dan.