Književni klub knjigomrzaca

I kad upoznate nekog kome ne morate da objašnjavate sebe, učinite sve da tu osobu zadržite u svom životu.

Knjige su kao ljudi. One koje ostanu na polici izgledaju kao prelepe porcelanske lutke, ali one sa iskrzanim stranicama imaju najbolje priče.

Svako od nas čuva čitav univerzum u sebi. Kroz knjige možemo da ga istražimo.

Svi knjigoljupci znaju neki roman koji ih je oborio s nogu, kao i neki koji ih je ponovo postavio na njih

Pošto je razmena uspešno obavljena, Bri je tako snažno počupala sestrinu kosu da se njoj učinilo da će joj je iščupati iz glave.

Lejni je vrisnula: „Rekla sam da počupaš! Ne da je iščupaš!“

„A ja sam tebi rekla da začepiš!“

Sestre su se svađale.

Momci su navijali.

Konačno, kad su iscrple ružne reči, Lejni je uhvatila Brijin pogled, pohvalila njene borilačke veštine, i uhvatila je za ruku da je odvede.

„Ti si luda“, siktala je Bri.

Moje blago je ležalo u ljudima koje sam voleo, i naravno, koji su voleli mene.

Na poleđini nije bilo imena niti datuma, ali to su morali biti Eliotovi roditelji na dan venčanja. Imao je oči tog čoveka i, kad je spavao, ozbiljno lice te žene. „Kakvo si ti čudo bio, odakle si potekao“, prošaputao je Tom. Znao je da se Eliot nasmejao i složio.

„Odanost je čudna. To je dragocen dar i tako se lako daje pogrešnim ljudima.“

Možda više ne mogu da te čujem, kako pevaš dok se tuširaš, ali moram verovati da si tu, da ti i ja nastavljamo zajedno. Možda mi se upravo ovog trenutka smeješ. Ali molim te, udovolji mi. Toliko toga želim da znaš.

Smešio se, lakim osmehom namenjenim samo njoj, koji joj je davao pravo da se razmeće.