Odrasla deca emocionalno nezrelih roditelja

Emocionalna usamljenost je toliko uznemirujuća da će dete koje je doživljava uraditi sve što je potrebno da uspostavi neku vrstu veze sa roditeljem. Ova deca će možda naučiti da tuđe potrebe stavljaju na prvo mesto kao naknadu za uspostavljanje nekog odnosa. Umesto da očekuju da će im drugi pružiti podršku ili pokazati interesovanje za njih, ona mogu preuzeti ulogu pomaganja drugima, ubeđujući sve oko sebe da imaju malo svojih emocionalnih potreba. Nažalost, ovo teži stvaranju još veće usamljenosti, s obzirom na to da prikrivanje najdubljih potreba sprečava istinsko povezivanje sa drugima.

Usled nedostatka adekvatne podrške roditelja ili povezanosti s njima, mnoga deca jedva čekaju da ostave detinjstvo iza sebe. Oni rešenje vide u tome da što pre odrastu i postanu sami sebi dovoljni. Takva deca postaju sposobnija od svojih vršnjaka, ali u biti usamljena. Neretko u odraslo doba uđu prerano, tako što pronađu posao što je pre moguće, postanu seksualno aktivni, zatim mladi stupe u brak, ili se prijave za vojsku. Kao da time poručuju: Pošto se već staram o sebi, zašto ne bih iskoristio ostale pogodnosti brzog odrastanja? Unapred se raduju odraslom dobu, verujući da im to donosi slobodu i priliku da negde pripadaju. Nažalost, u žurbi da napuste dom, mogu se venčati sa pogrešnom osobom, tolerisati iskorišćavanje ili mogu ostati na poslu koji im više uzima nego što pruža. Često se pomire s činjenicom da su emocionalno usamljeni u vezi, jer im to deluje normalno, poput onoga što su imali kod kuće u detinjstvu.

Emocionalno nezreli roditelji plaše se iskrene emocije i uzmiču od emocionalne bliskosti. Oni se služe mehanizmima suočavanja koji se radije opiru stvarnosti, umesto da se njom bave. Samorefleksiju ne smatraju poželjnom, tako da će retko prihvatati krivicu ili se izvinjavati. Nezrelost ih čini nedoslednim i emocionalno nepouzdanim, pa su slepi za potrebe svoje dece, kada to dovodi u pitanje njihove sopstvene planove ili ciljeve.

Izgleda da mnogi roditelji mojih klijenata nikada nisu imali odnos pun podrške ili emocionalno intimnu povezanost sa svojim roditeljima, tako da su već u ranom životu razvili snažne odbrane kako bi preživeli sopstvenu emocionalnu usamljenost

Nedostatak rezonantne empatije sugeriše odsustvo ličnog razvoja. Da bi precizno zamislili šta njihova deca osećaju, roditelji bi trebalo da budu dovoljno samorazvijeni da bi bili svesni sopstvenih osećanja. Ako nemaju razvijenu emocionalnu svesnost o sebi, onda ne mogu ni da rezoniraju s tim kako se drugi, pa i njihova sopstvena deca, možda osećaju

Ograničena empatija je centralna karakteristika emocionalno nezrelih ljudi, kao što je i izbegavanje emocionalne razmene i bliskosti. Pošto su izgubili dodir sa sopstvenim dubljim osećanjima, oni su slepi za to kako se drugi ljudi zbog njih osećaju

Ponekad roditelji mogu očekivati da ih deca hvale i da budu srećna zbog njih, baš kao što bi dete to moglo očekivati od roditelja

Oni koji imaju bolje razvijene društvene veštine slušaće nešto pažljivije, ali i dalje im nećete biti predmet interesovanja. Možda neće otvoreno promeniti temu, ali neće postavljati potpitanja niti izraziti radoznalost za detalje vašeg iskustva.

Dok razgovarate s njima, takvi ljudi će sve što kažete povezati sa nekim svojim iskustvom

Anksiozna zaokupljenost sobom je odlika svih emocionalno nezrelih ljudi. Oni konstantno prate da li su njihove potrebe podmirene, ili da li ih je nešto možda uvredilo

Emocionalno nezreli ljudi su zaokupljeni sobom na opsesivan način, a ne na nevini detinji način.