Avijatičareva žena

Bila sam srećna što sam u stanju da ih volim, negujem ih i brinem kao sve majke.

Ipak, druge majke nisu kačile pištaljku za pidžamu svoje dece da bi mogli pozvati u pomoć usred noći.

„Letenje je savršeno bezbedno. Tamo gore na vazdušnim strujama kao ptice – to je božanstvena stvar. Nikada ništa nije uticalo da se osećam tako – kao da sam upravljam svojom sudbinom. Tako iznad sitnih sukoba i briga sveta dole. Opasno je ovde dole, znate – ne tamo gore.“

„Ne znam šta ćeš ti, ali ja ne želim da postanem jedna od onih uvelih matrona koje sede za stolom za bridž i mršte se na mlađu generaciju. Hoću da budem kao one izuzetne starice koje se, zaklonjene maramama, ljuljaju u svojim stolicama uz misteriozni osmeh, dok se prisećaju skandaloznih doživljaja iz mladosti!“

Otišli smo u tišini do hangara; ušli smo u kola u tišini. Vozili smo se nazad kroz probuđene ulice Meksiko Sitija u tišini.

Kakve je potrebe bilo da se razmenjuju reči kad tek što smo zajedno bili na nebu.

Ni u koga nisam imala više poverenja nego u Čarlsa Lindberga, iako sam ga tek upoznala. U koga bih mogla imati više poverenje da me podigne u nebo?