Staklena kupola

Imati ne znači i posedovati. Čovek može da ima i ono što ne želi. Posedovati znači imati i uživati u onome što se ima

– Ne. Ja sam samo čovek koji misli svojom glavom.

Ako se ljudi međusobno mrze, tu se ništa ne može. Svi ćemo biti žrtve mržnje. Svi ćemo se poubijati u ratovima koje ne želimo i za koje nismo odgovorni. Mahaće nam nekom zastavom pred očima, puniće nam uši kojekakvim rečima. I čemu sve to? Da bi se zasejalo seme novog rata, da bi nastala nova mržnja, da bi nastale nove zastave i nove reči. Da li za to živimo? Da rađamo decu da bismo ih bacili u oganj? Da podižemo gradove da bismo ih spalili? Da bismo želeli mir a dobili rat?
– A ljubav bi sve to rešila? – upita Abel, s tužnim osmehom i prizvukom ironije.
– Ne znam. To je još jedino čemu nismo dali priliku…

Ako se ljudi međusobno mrze, tu se ništa ne može. Svi ćemo biti žrtve mržnje. Svi ćemo se poubijati u ratovima koje ne želimo i za koje nismo odgovorni. Mahaće nam nekom zastavom pred očima, puniće nam uši kojekakvim rečima. I čemu sve to? Da bi se zasejalo seme novog rata, da bi nastala nova mržnja, da bi nastale nove zastave i nove reči. Da li za to živimo? Da rađamo decu da bismo ih bacili u oganj? Da podižemo gradove da bismo ih spalili? Da bismo želeli mir a dobili rat?
– A ljubav bi sve to rešila? – upita Abel, s tužnim osmehom i prizvukom ironije.
– Ne znam. To je još jedino čemu nismo dali priliku…
– Da li će nam se ikada pružiti ta prilika?
– Možda. Ako oni sužnji prihvate da je to istina, možda i uspe… – Zastade, kao da ga je obuzela neka briga. – Ali ne zaboravite, Abele! Voleti čistom i upornom ljubavlju! Da upornost ne zapostavi čistotu, a da nas ponovo ne navede da činimo zlo kao što ga čine oni koji žele da zavade ljude! Uporna, svakako, ali čista! Čista iznad svega!

Kad vam neko pomene čoveka, pomislite na ljude. Čoveka s velikim Č, kao što ponekad pišu u novinama, obična je izmišljotina, laž koja služi kao maska za sve gadosti. Svi hoće da spasu Čoveka, niko neće ni da čuje za ljude.

Pomislio sam da, ako već ne mogu da vas savetujem, mogu barem da vam kažem da život bez ljubavi, kao što ste ga maločas opisali, nije nikakav život, nego čisto sranje, kanalizaciona cev!

mogu barem da vam kažem da život bez ljubavi, kao što ste ga maločas opisali, nije nikakav život, nego čisto sranje, kanalizaciona cev!

Vala bih odsekao ruku onome ko me napadne.
– Kada bi svi tako postupali, ne bi na svetu bilo čoveka sa dve ruke. Ko je jednom dobio batine, ako nikog još nije udario, jednom će nekog udariti. To je samo pitanje okolnosti.
– Takav način razmišljanja zove se pesimizam, a oni koji tako misle idu naruku onima koji žele neslogu među ljudima.

Volja se davila u zagrljaju nagona.

Koliko samo ljudi proživi život i ne otkriju da su beskorisni! Kako ja vidim stvari, koristan može biti samo onaj ko je shvatio da je beskoristan. Ili se barem ne izlaže velikoj opasnosti da ponovo to postane…
– Korisnost, korisnost, stalno čujem da izgovarate tu reč. Kako ja mogu da budem od koristi?
– Svako to mora sam da otkrije. Kao i sve ostalo u životu, uostalom. Saveti ničemu ne služe. Ja bih vam ih prvi dao kada biste od njih imali neke koristi…
– A ja bih voleo da znam šta se krije iza tih vaših reči...
Silvestre se nasmeja:
– Ne brinite. Samo hoću da kažem da niko od nas u životu neće postati ono što treba da bude zato što su do njega doprle neke reči ili zato što je dobio nečiji savet. Moramo na sopstvenoj koži da dobijemo ožiljak koji će nas pretvoriti u prave muškarce. Posle treba delati...