sr
Free
Симо Матавуљ

Поварета

  • b1668655152has quoted13 days ago
    Сањала. сам њу - поварету! Дошла је, поварета, блида и плачна, са отекнутом и увијеном руком. И одвела ме на фоњистру (прозор) и здравом руком показала ми море и на њему велик брод, и на броду бија си само ти. И она, поварета, плачући рече: “Ено га! Долази! Али ја не могу, мене притеже ова жалосна рука, притеже ме у дунбину… А Јурета нека вазме Паву…”
  • b1668655152has quoted13 days ago
    Послије загрљаја, загледаше се једно другоме у очи, у модре, ситне, бистре очи, које по нашим острвима нараштаји један другоме предају, као год што предају и обле главе, округласте образе, радост живовања, јако вјерско осјећање, нејаку моћ мишљења и скучен број ријечи… Јурјева мати, Луца, изгледаше као његова старија сестра, старија за десетак година, не више.
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)