Crna kutija

Uz sve dužno poštovanje Tolstoju, ja ti kažem da je istina upravo suprotna: nesrećni ljudi su uglavnom zagnjureni u opštepoznate muke, opstaju u sterilnoj rutini jednog od pet-šest izlizanih obrazaca nesreće. A sreća je retka, fina posuda, poput nekakve kineske vaze, i oni malobrojni koji su je dostigli oblikovali su je i stvarali liniju po liniju godinama, svako po svojoj slici i prilici, svako prema svojoj ličnosti, te ne postoje dve jednake sreće.

U svakom trenu mi uvek može ponuditi izobilje onog za čim žudi moje telo iako još toga nije svesno. Voditi me omađijanu po pola noći putevima ljubavi od obale do obale užitka, poput lista što leprša na povetarcu, dolinama strpljive ljubaznosti, veštinom i žudnjom, šarenim šumama i zamućenim rekama i uzburkanim morima do tačke spajanja.

„Je li to sve? Jesmo li završili? Hoćemo li pustiti golubicu da vidimo je li se voda povukla?

„Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe“ – ali ako te već nagriza mržnja prema samom sebi, ova zapovest je prepuna strašne ironije.

Uz sve dužno poštovanje Tolstoju, ja ti kažem da je istina upravo suprotna: nesrećni ljudi su uglavnom zagnjureni u opštepoznate muke, opstaju u sterilnoj rutini jednog od pet-šest izlizanih obrazaca nesreće. A sreća je retka, fina posuda, poput nekakve kineske vaze, i oni malobrojni koji su je dostigli oblikovali su je i stvarali liniju po liniju godinama, svako po svojoj slici i prilici, svako prema svojoj ličnosti, te ne postoje dve jednake sreće.

Uz sve dužno poštovanje Tolstoju, ja ti kažem da je istina upravo suprotna: nesrećni ljudi su uglavnom zagnjureni u opštepoznate muke, opstaju u sterilnoj rutini jednog od pet-šest izlizanih obrazaca nesreće. A sreća je retka, fina posuda, poput nekakve kineske vaze, i oni malobrojni koji su je dostigli oblikovali su je i stvarali liniju po liniju godinama, svako po svojoj slici i prilici, svako prema svojoj ličnosti, te ne postoje dve jednake sreće.

Uz sve dužno poštovanje Tolstoju, ja ti kažem da je istina upravo suprotna: nesrećni ljudi su uglavnom zagnjureni u opštepoznate muke, opstaju u sterilnoj rutini jednog od pet-šest izlizanih obrazaca nesreće. A sreća je retka, fina posuda, poput nekakve kineske vaze, i oni malobrojni koji su je dostigli oblikovali su je i stvarali liniju po liniju godinama, svako po svojoj slici i prilici, svako prema svojoj ličnosti, te ne postoje dve jednake sreće.

Uz sve dužno poštovanje Tolstoju, ja ti kažem da je istina upravo suprotna: nesrećni ljudi su uglavnom zagnjureni u opštepoznate muke, opstaju u sterilnoj rutini jednog od pet-šest izlizanih obrazaca nesreće. A sreća je retka, fina posuda, poput nekakve kineske vaze, i oni malobrojni koji su je dostigli oblikovali su je i stvarali liniju po liniju godinama, svako po svojoj slici i prilici, svako prema svojoj ličnosti, te ne postoje dve jednake sreće.

Uz sve dužno poštovanje Tolstoju, ja ti kažem da je istina upravo suprotna: nesrećni ljudi su uglavnom zagnjureni u opštepoznate muke, opstaju u sterilnoj rutini jednog od pet-šest izlizanih obrazaca nesreće. A sreća je retka, fina posuda, poput nekakve kineske vaze, i oni malobrojni koji su je dostigli oblikovali su je i stvarali liniju po liniju godinama, svako po svojoj slici i prilici, svako prema svojoj ličnosti, te ne postoje dve jednake sreće.

Uz sve dužno poštovanje Tolstoju, ja ti kažem da je istina upravo suprotna: nesrećni ljudi su uglavnom zagnjureni u opštepoznate muke, opstaju u sterilnoj rutini jednog od pet-šest izlizanih obrazaca nesreće. A sreća je retka, fina posuda, poput nekakve kineske vaze, i oni malobrojni koji su je dostigli oblikovali su je i stvarali liniju po liniju godinama, svako po svojoj slici i prilici, svako prema svojoj ličnosti, te ne postoje dve jednake sreće.